Српски технички лист

ОРРАНА 50.

Број 3 И 4.

у положају целога моста, ако се овај утецај, као незнатан, не може да занемари.

Код мостова, који леже у паду или пред станицама, треба у извесним приликама водити рачун о утецају кочења точкова, на саставне делове патоса, лежишта и оне делове главних новилаца, који се находе у близини лежишта. Може бити потребно, да се нарочита пажња обрати на ове силе код мостова који имају гвоздене стубове.

За распоне преко · · 10720.

допуштено напрезање:

из НАУКЕ И ПРАКСЕ — НАЈНОВ. ПРУСКИ ПРОПИСИ ЗА ПРОРАЧУН. ГВОЗД. МОСТОВА

40.

Као границе, између којих се може температура мењати, треба узети: — 95 С и-+ 45" С.

П. Допуштена напрезања. А. За делове главних носилаца.

1). За делове изложене затезањима. „При употреби „ливенога ковног гвожђа“

(ЕТазвејвеп) допуштена су за делове који су изложени затезањима ова напрезања:

(50 190. 150 га.

а.) без обзира на дејство ветра 800—850—900—950—1000—1050 Ке на спа“ 6. са обзиром на дејство ветра, 1000 « • · • • + Дд0. · + 1300 Ке на ст

При употреби обичног ковног гвожђа, (боћууе155ејвеп) треба горње вредности смањити са К0ру

9. За делове изложене притисцима.

Као допуштена напрезања за притиснуте делове, имају се употребити исти они бројеви који су допуштени и за затегнуте делове. Осим тога, за делове, који су изложени притисцима, има да се докаже по Ешег-овој Формули петогуба сигурност противу извијања (сесеп Коскеп).

Б. За главне носиоце са пуним дуваровима, и ва секундарне носиоце који носе патос.

1) За главне носиоце мањих мостова.

За „ливено ковно гвожђе“ (ЕТпавејвеп) допуштено је напрезање до 750 Ке. на ст“, а за, обично ковно гвожђе (Зећууејавејвеп), допуштено је напрезање до 700 Ке. на ст'.

9.) За попречне и подужене носиоце.

Ако горњи железнички строј не лежи непосредно на носиоцима који носе патос, већ на шљунчаноме застору, онда су допуштена она иста напрезања, која су допуштена и за главне носиоце са пуним дуваровима.

Ако пак леже железничке шине посредовањем прагова на секундарним подужним носиоцима, онда је за ове и за попречне носиоце од ливеног ковног гвожђа, допуштено напрезање само до 700 Ке. на ст.“ а кад су ти носиоци од обичног ковног гвожђа, онда је допуштено напрезање до 650 Ке. на ст.

Ако шине железничке леже непосредно или посредовањем гвоздених подметача, на секун-

дарним подужним носиоцима, допуштено је, да се ови, саграђени од ливенога ковног гвожђа могу напрегнути само до 650 Ке. на от“, а ако су

саграђени од обичнога ковнога гвожћа, онда се смеју напрегнути само до 600 Ке. на ст.

Ово исто важи и за попречне носиоце, кад исти, у оскудици секундарних подужних носилаца, непосредно носе железничке шине.

В. За дедове спрегова противу ветра и утврђења углова (Еокувгралде).

Напрезања ових делова смеју достићи допуштена напрезања делова главних носилаца под А. 1. 6. али о тим ограничењем: да код спрегова противу ветра употребљене пљоште полуге (Мјасћелзеп), не треба да имају мањи превек од 80ох 10 тт а угаоници, употребљени за утврђење углова, да немају мањи пресек од тожтожх10 пт.

Утврђења углова, треба увек, конструјисатл од крупних штапова, а спрегове противу ветра, у колико је то могуће. За ове круте штапове, довољно је да се докаже двогуба сигурност противу извијања, ако су употребљена, по два, и ако су тако одмерени и везани, да онај, који је изложен затезању, може сам да прими силу коју треба. пренети, ако би се случајно онај други извио.

Г. За наковнице.

Као допуштено напрезање за пресецање (Већеегзраппипе), код наковница којима се утврђују делови главних носилаца, могу се узети највише оне вредности које су под А. 1. а. допуштене за делове изложене затезањима. Притисак на дуварове рупа за наковнице, сме достићи највише двогубу вредност допуштеног напрезања за пресецање. Ово исто важи и за наковнице које се употребљавају код спрегова противу ветра и код утврђивања углова. Сваки штап, који има да пренесе какву знатнију силу, мора бити утврђен најмање са две наковнице, ако је од пљоште