Српски технички лист

· дену конструкцију прегледан је у Мин. Грађе-

је вероватно, да се на ту дубину неће ићи, пошто

БРОЈ 5 п 6.

р. — ЛОСТ ПРЕКО МОРАВЕ КОД „КУРВИН-ГРАДА“

Пошто ве показало да није вредно да се стари Чечински мост оправља, зато што је у таквом стању да би оправка несразмерно много коштала и што је и сам положај моста не може бити веповољнији, јер се налази баш на окуци, решено је, да се начини нов и то гвоздени мост са зиданим обалним и једним речним стубом, испод железничког моста на прузи Ниш—Ристовад. Мост је пројектован са два отвора по 60.00т чистог отвора свега 120,00 ха.

Несачи гвоздене конструкције полупараболног су облика и биће тешки до 200 тона. Израда конструкције поверена, је Фирми Е. РЋ. УУ атпег из Беча. Пројект и прорачун за гвоз-

вина, усвојио га је Грађевински Савет, а са ма-

лом изменом одобрио г. Министар Грађевина. Темељи за стубове предвиђено је да дођу

на дубину од #0011 испод речног корита, али

«се у мањој дубини већ наилази на крупан речни шљунак.

Израда доњег строја уступљена је предузимачу Јоци Смедеревцу, инжењеру, с тим, да мети доврши најдаље до |-ог септ. 1896.

Целокупно коштање овог моста — дакле доњи и горњи строј — заједно са приступним насипом у близини моста, изнеће на, 920 000 дин.

за директно обртање динамо-машина и пуњење акумулатора.') У Београду, Нишу и дуж нашег Дунава дувају често и дуго јаки ветрови. Без сумње би се њима могло користити, тим пре, што је у Србији угаљ још релативно скуп.

У бреговитим пределима има често водопада и руда, али нема угља. Ту је велика будућност електротехници. Па и у самим рудницима угља, који могу бити добро снабдевени моторском снагом због обилног горива, постиже се боља економија, кад се парне машине, које су природом посла често раштркане, концентришу на једно место, па се ту производи електрична струја и ова танким жицама одашиље на све стране у све етаже рудника, да тамо врши најразноврсније послове; имено: да даје осветљење, да запаљује мине, да даје моторску снагу потребну за вучу по гвозденим шинама, за извлачење продуката и воде, за вентилацију, за бушење рупа за мине, једном речи: за све послове,

_ Један пример примене електрике у рудницима угља биће умесно да цитирам. Он показује економију постигнуту увођењем електрике на место збивеног ваздуха.)

„У угљеном руднику 56 Јеап у Нормантону |у Инглеској) једна подземна пумпа, коју креће један електромотор, има за задатак да издигне 580 литара воде на минуту на висину од 300 метара...

РЕД МИНИСТАРОТВА ГРАЂЕВИНА — ОГЛЕДИ СА ПАРНОМ МАШИНОМ

1) 17 Ејесвтсјеп +. 1Х. 214. Кеђт. 1895. 2) Зајафи, Ви, Фе Ја 5ов. 115. Пев бјесет. Рат15. Обсетађте 1891.

ОТРАНА 81

ОТЛЕДИ (А ПАРНОМ МАШИНОМ

Извршени 1893—1894 год. у лабораторији Примењене Менканике и Индустријске Физике, на Техничком факултету у Лијежу

ИЗВЕШТАЈ ПРОФЕСОРА У. Рутејаћамугега-Пегу-а

ПРЕВЕО Пт, Стеван Марковић проф, Електротехнике на Вел. Школи

Хијен препоручујући оснивање механичке

лабораторије у техничким школама, мислио је, да оне буду тако организоване, како би уче-_

| ници могли већ добијати корисне ресултате још

учећи се. У нашој школи у Лијежу, као у толиким другим, програми начињени с обзиром да спремају за. испите ради добијања дипломе, остављају ученицима мало времена, да би могли чинили огледе с машинама. У студији само једног огледа има толики број проблема, да је немогуће сваком ученику, да проучи више од једног на годину. Доиста, ови се проблеми тичу скоро целе садржине предавања из Примењене Механике и Индустријске Физике, и они имају огромну корист, јер полазе од стварних података прикупљених живим начином за време огледа, у правом смислу те речи, а не из података саме уобравиље или узетих од куда му драго. То је права практична корист од лабораторије, пошто израчунати ресултати и саме цифре представљају такође реалности. Дакле професор треба, да мења услове огледа, које извршују разне групе ученика, тако, како би се могли извести практички закључци из упоређења ресултата до-

уИндицирана снага парне машине од 73 парна коња овако је подељена у разним органима преноса „Снага коју прима издигнута вода јесле 31,5 коња.

„ Трење парне машине > · +. • б,, коња „Губици у каишу и динамо-маш. · · 48 те 5 у каблу и у електромотору · · 67 ,

“ ; каишу, преносном вратилу и у пумпи при празном ходу · • · · !02 уГубици услед трења водеу цевима и у пумпи - 129 » Свена а са беја а ле. + 80 кота, „Знатан губитак услед трења воде долази од недовољног пресека цеви. И у овим неповољним условима

види се да електрични пренос даје НЕ == 40%/ рада

индицираног на парној машини,

„Пренос снаге помоћу збивеног ваздуха, који је вршио исту службу даваше највише 149. Услед тога справе са збивеним ваздухом, које су служиле унутарњем пренашању у истом руднику замењене су електричним справама“...

Али тек у другим рудницима чека електрику велика улога, тамо где нема угља, где су тешкоће његовог доноса несавладљиве, а где има водопада или се ови могу начинити из воде глечера, или најпосле бушењем артеских бунара може добавити економична моторна снага. Ова се путем турбина пли хидрауличних колаи