Српски технички лист

_

СРЦШСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР УПРАВНИ ОДБОР УДРУЖЕЊА

уредник МИКОЛА И. СТАМЕНКОВИЋ, профкСОр ВЕЛ. школе

ГОДИНА УП.

СЕПТЕМБАР и ОКТОБАР 1996.

ОВЕСКА 8. и 10.

ИЗ НАУКЕ И ПРАКСЕ

ГРАЂА ЗА ПРОУЧАВАЊЕ МОРАВЕ

СА СЛИКАМА НА ЛИСТУ Х,

ХГ И ХП И СА ПЕТ ТАБЛИЦА

= подиннЕ

На познавању наших река, до сада је врло мало рађено; бар је врло мало, од тих радова предато јавности.

Колико је мени познато, у нас постоје само два рада у томе правцу. Један је од покојног Анте Алексића: „Морава, њено садашње стање и могућност пловидбе“, штампано 1879 године; а други је рад од ђенерала Јов. Мишковића: „ Хидрографија независне Кнежевине Србије“, штампано 1880. године.

Господин Мишковић, написао је ХидрограФију, као што сам вели, у намери да то буде школска књига и то једино као допуна географијског познавања Србије. У опис особина појединих река, није се г. Мишковић упуштао.

Алексић је доста потанко проучавао појћдине делове Мораве и његов поменути рад, за сада је једини, који може послужити за познавање понеких особина Мораве онога доба.

У томе раду, изнео је Алексић посматрања и мерења на Морави, која је он сам чинио од 1868. до 1870. године; а у исто доба изнео је и податке о стању Мораве, из ранијих година, у колико их је могао прикупити. По изјави самог Алексића, један део тих података није поуздан, већ их је он сам исправљао.

Из предговора Алексићевог, а и даљеу тексту, види се, да је у јуну 1869. године, вр-

шио мерење и сондирање Мораве, од њеног ушћа до Ћуприје, неки капетан Фелдхајм, ради испитивања пловности Мораве. А пре тога, 1867. године, вели Алексић, вршио је, прво озбиљније испитивање Мораве, у погледу пловности, капетан Јуранек, са још два капетана. Они су нарочитом лађом „Моравом“, ушли у Мораву из Дунава и допловили, управо су били довучени, до Ћуприје.

Ресултат, који је добивен тим мерењима и сондирањем, није познат био ни Алексићу ма да је он пратио капетана Фелохајма.

Морава је наша највећа и најважнија река. Више од половине Србије сачињава слив Мораве. С тога би требало, проучавање наших река отпочети са проучавањем Мораве и њених приточица.

То проучавање треба вршити систематски и тога ради требало би установити нарочит хидротехнички одсек, било при Министарству Привреде, било при Министарству Грађевина.

Како подизање таквих установа код нас иде споро, то сам се решио, да уобичајене екскурзије са мојим ученицима, ради вежбања у извесним хидрометријским радовима, вршим на Морави.

До сада сам имао три такве екскурзије и то прву од 26. јуна до 2. јула 1893. године;

1