Српски технички лист

~ 41 и 7

СТРАНА 184 из Ндукћ

Вредности у рубрикама |, %, 3 и 4, те таблице, добивене су непосредно; а вредности за остале рубрике, добивене су посредно на овај начин:

Инструмент, којим је брзина мерена, удешен је тако, да се сваких 50 обртаја крилца, обзнане звоњењем електричног звонцета, па с тога,

посматрач има да посматра време од почетка.

мерења до свршетка у истој тачци и да броји звоњења (сигнале) за то време. Број звоњења забележен је у рубрици 3, а време у рубрици 4.

Време је читано на хроноскопу, који је придат инструменту и на коме се може читати време на '/, секунда. тачно.

Кад се број звоњења, из рубрике 3. по множи са 50 и тај производ подели са одговарајућим временом посматрања у секундима, из рубрике 4., онда се добија вредност за п или број обртаја крила за један секунд. Тај број забележен је у рубрици 5.

Тако добивене вредности за п, замењиване

су у једначини 2 = ф "+ 8,

која се може и графички представити, па је онда, за сваку тачку, израчуната средња брзина. Тако добивене брзине заведено су у рубрици 6.

Да би се добила средња брзина за целу вертикалу, цртане су тако зване површине брзина и то овако:

За дотичну вертикалу пренете су, у размеру 1:25, из рубрике 2, као ординате, дубине у којима је брзина мерена, а из сваке такве дубине, пренете су, у истом размеру, одговарајуће брзине из рубрике 6. Састављањем, тако добивених тачака, добија се линија брзине за дотичну вертикалу.

Како се, са хидрометријским крилом не може мерити брзина на. самој површини, а ни при дну, то су те брзине одређене графички, продужењем линије брзине б једне стране до пресека са горњом површином воде, а с друге стране са пресеком дна. Изузетак од тога, учињен је код вертикале Ш", где је узето, да брзина у дну износи 0,500 т, јер кад би се линија брзина продужила до дна, добила би се већа брзина но горе. У опште, та вертикала, као и ХХУШ, показују већу неправилност у погледу брзине, но што је то случај код осталих. То се објашњава тиме, што су те вертикале близу обале, где, нарочито код вертикале Ш“,. има јаких жила од врбе, које се у воду пружају, те се услед тога образују вртлози и у ошште неправилно кретање.

и ПРАКСЕ ! Број 9 и 10

При повлачењу (цртању), линије. брзине. претпоставља се обично, да се брвина, у једној вертикали мења по извесном закону, који још није утврђен, али који се може представити једном правилном кривом линијом.

За овај мах, ја се нисам упуштао у истраживање тога закона, па с тога нисам хтео ни исправљати ресултате које сам мерењем добио, већ су линије брзине нацртане без икакве измене, осим оне за вертикалу Ш“.

Те линије брзина, виде се на листу Х., где је свака озго обележена бројем дотичне вертикале.

Површина, ограничана. линијом брзине, самом вертикалом, нивоом воде и дном, зове се површина брзине ва дотичну вертикалу.

Величина тих површина одређена је планиметром и означена је у рубрици 7., аи на листу Х изнад сваке вертикале, означена, је са.

Помоћу тих површина брзине, добија, се средња брзина за дотичну вертикалу, кад се та површина подели са дубином исте вертикале.

Тако добивене средње брзине, уписане су у рубрици 8, а и на листу Х у одговарајућој вертикали означене су са 2.

Геометријско место средње брвине, односно, дубине у којој се замишља да се вода креће са средњом брзином, одређен је, за сваку вертикалу, графички, тражењем где апсциса, која одговара средњој брзини о, сече линију брзине.

Мерење брзине, за свих пет вертикала, извршено је за сат и 45 минута. Како је, као што се из рубрике 4 види, посматрање у свима вертикалама трајало само 27 минута, то је за премештање и намештање инструмента, утрошено сат и 18 минута.

У попречном профилу, на листу Х, уцртане су и линије једнаких брзина, (изотахе).

6. Стање воде за време мерења. 1. јула 1898. године.

Обично се сматра, да при истој висини воде (истом стању), у односу на какву сталну тачку, вода има и исту брзину. У самој ствари брзина за исто стање може бити већа или мања, према томе како је кад то стање наступило, или услед растења воде, или услед опадања. По правилу, за исту висину воде брзина је већа кад река, долази, од брзине кад река опада.

_ Стога је при мерењу брзине потребно бележити, да ли је дотично стање наступило услед Ддолажења или услед опадања воде.

У време мерења 1. јула, Морава, је била у опадању и то, на три дана пре мерења опа-

масне Е