Српски технички лист

СТРАНА 162

спорије отиче са те површине но што пада, те је, према томе, количина отицања, за јединицу времена, са јединице површине, мања од количине која пада на исту површину за исто време. Колики део кише треба одузети на рачун испаравања и упијања у земљу, као и са коико се смањује та количина воде услед споријег отицања, то су такође питања, која су неједнако решавана у разним варошима.

" Узрок томе неједнаком решавању свију тих питања, налази Ктшћитд да лежи у томе, што се у инжењерским школама, обраћа још мала пажња тим питањима, као и у томе, што нема Довољно поузданих података, о величини и трајању јаких киша (пљусковај, а ни о количини отицања и времену трајања истог, за исту кишу.

Једнообразно решавање тих питања моћи ће осе постићи, на основу једнообравних посматрања. 1. 0 мерењу количине кише.

За варошке канале меродавне су оне кише, које кратко време трају, али излију велику количину воде. Такве кише зваћемо краткоће ради пљускови. | |

Те су кише меродавне с тога, што је слив код варошких канала сразмерно мали, те, за време од једног сата, може доспети вода од најудаљеније тачке слива до ушћа каналског.

Посматрање величине и трајање тих кратких и јаких киша, најсигурније врши поуздан и пажљив посматралац. Али, како пљускови дођу често неочекивано, доста пута и ноћу, то је и најпажљивијем посматраоцу често тешко да тачно уочи почетак и да прати трајање таквих пљускова. Осим тога, и интензитет (јачина) дише, за време једног пљуска, различит је, те према томе и величина пљуска, добивена непосредним посматрањем, неће дати максималну количину кише која за јединицу времена може да падне.

Ти недостатци директног посматрања, уклањају се, већим делом, тако званим региструјућим килломером, којп бележи јачину кише у сваком магновењу времена. Па с тога би, за посматрање кише требало, бар у варошима, имати такве кишомере.

Један од првих услова дакле, како за једнообразно и што потпуније решење напред истак-. нутих питања, тако и за рационално каналисање вароши, јесте прикупљање података, о јачини и _ трајању пљускова и то помоћу региструјућег кишомера. |

ИЗ н АтунКЕ И Ш РАК бОЕ

БРОЈ 11 и 12

Колика је вредност таквих посматрања види се најбоље из тога, што се, пре но што је отпочето посматрање јачине кише са региструјућим кишомером, а то је, до пре 20 година, сматрао пљусак од 18 пиа висине кише за сат, или 50 литара за секунд на ! ћа као реткост. Међу тим, посматрања, прикупљена са поменутим кишомерима, казују да такви пљускови нису тако ретки.

Тако, посматрање у Берлину од 1884. до 1893. године и у Базелу од 1888. до 1893, дало је ове ресултате:

ЈАЧИНА ПЉУСКОВА БРОЈ ПЉУСКОВА Е Ма Еј И а 5 њ, „22 2 = У ЛИТРИМА ЗА = 2 5 4 7 5 = вв = 5 СЕКУНД НА УДА 5 И 5 Ј | “ Пт | ЗА 1 САТ 2: 2 ~ 2 И ве МЕ ВИ И УРА а у аза АНЕ РА ННВ ЈАВИ ЧЕ. ИМА 1 95,6—69,4 20—925 4() 10 ||| 70—83,8 | 95,2—30 17 5 ПЕ | 84—4141 | 30,8—40. | 15 7 ТУ |119—4138 9) 40,8—50 | 5 7 М |140—166,6) 50,4—60 7 3 УГ | преко 166 | преко 60 5 4 |

Дакле, у Берлину за време од 10 година било је 89 пљускова јачих од 18 пит за сат; а у Базелу, за време од 6 година. било је 36 таквих пљускова.

Кише, са висином од '0 и 50 тт за сат, не могу се, према томе, рачунати у елементарне случајеве, већ у непогоде које се сваке или сваке друге године понављају.

Карактеристика тих пљускова је у томе, што они сразмерно кратко време трају.

Тако, просечно трајање пљускова | кл. износило је у Берлину 10 минута, а у Базелу [1 минута; шљускова П кл. у Берлину 9, у Базелу 16,2 минута; Ш кл. у Берлину 8, у Базелу 124 минута; ТУ кл. у Берлину 1%,6, у Базелу 9 минута; У кл. у Берлину 11,4, у Базелу 98,8 минута; МЕ кл. у Берлину 15,2, у Базелу 6,8 минута.

Осем тих пљускова, било је и у Берлину и у Базелу и јачих пљускова и са дужим трајањем. Тако: у Берлину био је 926. 1891. год.

пљусак, који је трајао 14 минута са укупном