Српски технички лист

БРОЈ 1 и 2

САВЕТОВАЊА И ЗАКЉУЧЦИ МЕЂУНАРОДНОГА ЖЕЛЕЗНИЧКОГ КОНГРЕСА У ЛОНДОНУ

СТРАНА 9

Саветовања и закључци међународнога, ЗЖелезничког Конгреса у Лондону

Стални управни комитет међународнога, Келезничког Конгреса публиковао је пре кратког времена опширан извештај о преговорима и закључцима пете сесије Конгреба, који је се, као што је познато, последњи пут састао преко лета 1895. у Лондону. „Више п де Ја сопапиввтоп фегпаћопаје ди Сопегев Аез сћепипз де Тег“, који излази у месечним есвескама и који је у периодичној стручној књижевности већ стекао угледно место, износи непрестано предавања појединих известилаца и протоколе о току преговбра у појединим секцијама, који се састављају по стенографским белешкама. У тим извештајима нагомилан је веома занимљив и у многом погледу драгоцен материјал, у стању да стручњаке изазове на све даља и даља истраживања. У њима има пуно статистичких података, какве стручњак иначе нигде не налази, нити их може наћи, јер су то аутентични бројеви из скоро свију земаља где железница има; ту је права ризница искустава, која су се опет издвојила и: читаве хрпе детаљних искустава те су већи с тога пречишћена пи одређена, према чему заслужују и нарочиту пажњу; на послетку по некад можемо ту сазнати и погледе и мишљења људи, који — услед положаја који заузимају у практичном животу — могу, све појаве које у питање долазе, да гледају, слободнијим оком, којима је цела ствар прегледнија и које споредни моменти не могу на странпутицу да наведу. — и

Све ове прилике чине, те су саветовања и закључци Конгреса, нарочито пак саветовања, од велике вредности, те је с тога, нема сумње, оправдано, ако све оно што је битније и важније у тим преговорима изнесемо бар у оној мери у којој то може интересовати и наше читаоце. При томе, разуме се да ћемо се радова известилаца дотицати само у толико, у колико је потребно, те да се преговори могу разумети, а то се мора учинити већ и с тога, што се на њима и оснива велики значај Конгреса по стручњаке.

Преговори конгрески вођени су у пет секција. Прва се секција бавила питањима о колосеку и вештачким грађевинама, друга питањима вуче и конструкције вознога материјала, трећа питањима по саобраћајној струци, докле је четврта дискутовала општа железничка питања, а петој је пало у део да расправља питања о локалним железницама.

(Саветовања прве секције.

[. Питање. Појачање горњега строја у погледу на повећавање брзине вожења.

О овој, баш у данашње доба веома важној теми, било је два извештаја. Извештај ц. кр. владиног саветника МУ. Азг-а директора за грађење, код Казег Кегатапа Хогдађаћп-а, и извештај УУ. Нит-а инглеске Гапсазћге апа Уогкаћте - железнице. Аз!-ов извештај износи неке крајње закључке до којих је дошао теоријским разматрањем и практичким испитивањем, и које он обележава као принципије за сонструкцију колосека, који је близу границе моћи ношења и отпора, до које је практички могуће доспети, дакле за конструкцију неке врсте „колосека будућности“. Та конструктивна правила у изводу гласе:

|. добар шљунчани застор, који воду пропушта, од бар 20 до 25 ст дебљине испод прага, на подлози која је потпуно сува;

9., дрвени или гвоздени прагови дугачки 9,10 та. са лежиштем 26 ап широким, профила таквог, да се шина може добро утврдити;

8., шине из подједнако тврдога челика, довољнога отпора, дугачке 9 до 12 ш, са отпорним моментом од најмање 200 у сантиметрима и тежином од %0 Ке по метру или више;

4. даљина прагова у близини лебдећега сучељавања шина, највише 50 ст осталих највише 80 ст од средине до средине; у луцима, где притисак точкова може да буде 8 до 9% мора се број прагова повећати;

5., шине се утврђују у јаким столичицама, или ако се узимају шине са широком ножицом, онда се јако притежу било плочицама, било повећањем броја пражних завртања (ЗоћуеПепзвећгашђеп, Штгегопд5).

Аз! умесно примећује, да још нема начина сучељавања шина, који би у сваком погледу одговарао свима захтевима, али да се по искуствима до сада прибраним, разоравајућа, дејства, која се појављују код сучељавања шина, сузбијају у исто време повећавањем крутоће самога колосека и поправљањем утврђивања. Он удара гласом још нарочито на то, да његов „колосек будућности“ није никако утопија, него да на против има већ много колосека који су по тим принципијама саграђени, али да се — изузевши неких нарочитих случајева — неће моћи даље ићи, пошто се отпорна моћ овога колосека