Српски технички лист
БРОЈ 8 и 4
• КАНАЛИСАЊЕ ВАРОШИ ТЕМИШВАРА
СТРАНА 99
само, упућујем на предавања и дискусије лекарског друштва у Минхену у седницама од 26. марта и 7. маја 1890. (Џеђег Фе 7лАзаокен Чег Фтесјеп Ештјенипе дег Каканеп !п Фе Тзаг Гаг Фе Збадћ Мипећеп). Та су предавања врло поучна за техничара, када погледа на контрасте у назорима познатих хигијеничара, као што су с једне стране Реепкојег и Ргашзиша, научари широких груди, а с друге стране плашљиви Капке. Техничар одавде може да извуче закључак, да извесни хигијеничари са својим „хигијенским бојазнима«“ тако далеко терају и тако нешто траже, да каналисање вароши у опште постаје немогуће. И шта бива на крају крајева г Ти исти хигијеничари, да би се каналисање могло извршити, постају тако меки, да стварно од својих првобитних захтева одустају, но само се радо прикривају за клаузулу »од времена на време“, т.ј. допуштају да се помије од времена на време директно спроводе у реке.
Као техничар водио само хигијени толико рачуна, колико сам за потребно нашао, а као основна правила, која су ме руководила, поставио сам ово:
!. Пошто је и при најнижем стању воде у Бегејском каналу, количина воде која за секунд отиче, преко 180 пута већа од целокупне просечне количине водо која. се за секунд троши у унутарњој вароши, то у опште не може бити никакве бојазни због недостатка у разређивању (Уегаћапипо). Само пак разређивање није довољно, када се тиче непрекидног директног увађања, а не као код испуста, чије дејство траје неколико минута — колико и сам пљусак траје — већ је потребно, да река има довољно брзине, те да се материје из канала у води постепено распадну, односно оксидишу, пре но што би имале времена да се на дну корита сталоже. Брзина која треба да постоји те да се спречи таложење износи по Ребепкојег-у 0,6т на секунд. Према магистратским податцима, колико сам могао оценити, биће сасвим сигурно у Бегејском каналу та брзина, када се водени ниво буде попео на коту 87,00. С тога се каналока вода начелно неће чистити, него ће се директно у Бегеј бацати, чим вода буде достигла коту 87,00 та. | -
2. Обично се сматра као правило, да нечиста вода треба да је 5 пута разређена кишницом, те да се без бојазни може кроз испусте спровести у реку. То правило постављено је у претпоставци да дневна количина потрошње воде на главу износи 80—100 литара (као у Берлину, односно Визбадену). Овим тога је и сам
састав тих вода од велике важности. Међу тим, у већине вароши и непостизава се горњи степен разређености, но се може рачунати да се нечиста вода просечно 3 пут разређује. Пошто количина фекалија износи 1,2 лит. на главу и дан, то њихово разређивање износи у тренутку, када вода ступа у испусте према горњим податцима 1: 250 до 1: 416. — Прелив испуста тако сам положио, да они ступају у дејство, пошто нечиста вода буде 3,2 пута разређена. Минимално разређивање фекалија код мојих испуста износи дакле:
122
„па ЕШ Е (400: 9527 00)
Дискусија система за чишћење. Начелно има два разна система за чишћење каналске воде и то:
а). Напајањем њива;
6). На механичко-хемијски начин.
Што се тиче система напајањем њива, то он испада из дискусије, пошто то изречно стоји у стечајним условима. Остаје дакле само други систем. ~
Тај систем дели се на 9 врсте:
а). Чишћење у хоризонатним басенима ;
6). » „ вертикалним кулама.
Чишћење у хоризонатним басенима врши се тиме, што се вода пусти, да кроз више хоризонатних басена са малом брзином пролази, тако да материје, које су већ раније, помоћу додатка разних хемикалија, хемијски пречишћене, имају времена да се у тим басенима сталоже. Из басена пушта се каналска вода у дубоке бунаре (као код висбаденске канализацијеј, из којих се пење до висине нивоа у басенима на основу начела комуникујућих цеви. Ако је при овом вертикалном пењању брзина мала, што зависи од пречника бунара, то ће се Филтровање воде вршити аутоматично, пошто ће тежи делићи шљама услед своје тежине ниже се задржавати, те ће лакшим делићима да служе као фФилтар.
Тај последњи део — аутоматично Филтровање помоћу шљама — и чини начело вертикалнога Филтровања у кулама за бистрење.
Хоризонатни басени потребују великог простора, трошкови експлоатовања такође су велики, јер их ваља периодично чистити, а да неби смрад кужио спољњи ваздух, треба их и засводити т.ј. начинити подземне галерије. Но и ово засвођивање не може бити херметично, прво, што сам материјал ваздух пропушта а друго, што је извесна вентилација потребна.
6%