Српски технички лист

ОтРАНА 52 из нлуке

врој 8 п 4

и ПРАКСЕ

вот. Саветовања су била веома жива и поучна, али су довела до закључка само у погледу прве тачке, па и сам тај закључак претрпео прилично важну промену од стране Конгреса.

а4. 1. Језгро претресања по овом питању, било је у оцењивању добрих и лоших страна аутоматичнога блок-система. Тћотрвот је се изјаснио противу тога, да се овај систем примењује на пругама где су скретања честа; ону таквом случају више воле блок-апарате који се руком крећу. Мобе констатује, да се на европском копну још не употребљавају никакви аутоматични блок-системи; већина железничких управа сасвим су им противне. Катаескетг (Белгија) и Сћаретоп (Раз—Гуоп—'Медегталпбе) нису апсолутни противници аутоматичних система; први би хтео, да се они узму у помоћ другим системима, док овај други држи, да су пробитачни за штићење — покривање — возова, али под претпоставком, да чувар блока о томе ништа не зна, како не би у својој пажњи олабавио.

Веома је значајна објашњења. дао С. Н. Ран (Мелууогк, Мемћауеп апа НагНогда-железницај, о приликама на железницама Савезних Држава Северне Америке. Систем Зуке-ов који не ради сам собом, тако се исто често у свом саврше: нијем облику примењује, као и аутоматични систем; неке управе више воле онај, неке опет овај систем, за пруге јакога саобраћаја. Па пругама слабијега саобраћаја, примењују се други системи. Једна од најважнијих пруга железничких, које су аутоматично блокиране, то је — као што и 5ијјзоп (мађарске државне железнице) на основи личних информација тврди — део железнице од Њујорка до Филаделфије; ту се тај систем изврсно показао.

Изгледа скоро излишно споменути, да је при саветовању једном, .где су сразмерно највипте заступљени инглиски инжењери, полужни систем (9бађзузгет, вугете де Бафоп, зузгет о! за!) подробније претресан. Тћотрвот је већ у своме извештају указао на велику, скоро апсолутну сигурност, коју даје овај систем. При саветовањима. Еаау је изближе описао примену тога, система по УУеђђ-Тћотрвоп-у, на пругама са једним колосеком и примену „двогубих кључева«“ (Поррејвећ птввеј, сјећ-дцрјех, Чирјех Кеуз) на мимолазним станицама железница у Новом Јужном Уелсу. У мање важним станицама може се један исти службеник, који двогубим кључевима рукује, без икакве тешкоће старати и о другим сигналима. Систем пружа велику сигурност и веома јако смањује трошкове.

Закључци, које је по дужем саветовању секција донела, констатују: да су до сада оба блок-система и аутоматични и не аутоматични

примењивани, и да су оба дали задовољавајући ресултате; да први може да да довољну сигурност на пругама са једним колосеком и на послетку, да има система, код којих се скретнице и мимолави на пругама са једним колосеком, могу да блокирају, а да се возови не заустављају. Интересни извештај Тћотрвоп-ов о интерлокинг-систему, узет је на знање. Ова је резолуција у осталом, пуној седници Конгреса још једнако изгледала и сувише недовољно неутрална, те је по предлогу Нигсећлтзоп-а и Едду-ја, ублажена у том смислу, да се апсолутно избегне и привидно повлађивање аутоматичноме блок-систему. У корист овога говорио је између осталих и Мобеталте (Р. Т. М.; он је наглашавао, да је веома корисно уводити аутоматичност, али је рекао и то, да је увођење исте ванредно тешко.

ад %. и 3. Обе ове тачке претресала је секција једновремено. По веома јасном извештају Тћопрвзоп-овом прво је подробна. саопштења учинио Катаесветз (Белгијај; он је приметио, да ни најсавршенији сигнали не би никада давали апсолутну сигурност, јер се увек људска, погрешљивост и људско грешење мора узети у рачун. На свима оним местима, где је саобраћај тако интензиван, да је — у случају кад се какав сигнал за задржавање пређе — судар скоро неизбежан, апсолутно је потребно постројење слепог колосека, на који би се такав вов упутио и задржао. Односно путничких возова, који данас готово нигде више не иду без заједничких кочница (дигоћесећепде Вгетавеп, !гетз сопииа, ашотабео ргакез), проблем је лако могући решити; код теретних возова тешкоће су веће, али нису несавладљиве. У првом се реду не сме превидети, да они спорије возе; да би се исти заустављали а да се не штети возни материјал, добро је на одвајању „колосека за спасавање“, поставити акустичне сигнале |(прскалице, КпаПКкарзе!ј, рефага, сарзше ехр]овћуе, [02 зјопаја), који изазивају пажњу возног особља. Ватаескетв је том приликом скренуо пажњу и на Вгози5-ову кочницу, којом рукују чувари пруге и која дејствује на наплатке (КадгеНеп, ђапдасе, фугез) точкова изнутра; он препоручује грађење пешчанога колосека и завршивање колосека јаком хумком од земље.

Ова излагања наишла су у неколико на опозицију, која је често налазила израза у сасвим чудноватим погледима. Тако је један делегат приметио, да по његовом охватању у опште нема, ничега, чиме би се могле спречити опасности, које долазе од непажње персонала, док опет други један мисли, да је најбоље средство и да најсигурније дејствује гвоздена дисцип-

Миља асвиј ја љаз . ивистаи ов.