Српски технички лист

БРОЈ 10.

У Београду 3. Септембра 1906. год.

год. ХУП.

СРПОНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИ!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Нано да градимо наше железнице 7

У данашњим приликама решити не само правилно него и брзо, пптање о проширењу железничке мреже у Србији значило би за нас извојевати добру половину економске независности.

Замислисе само какав би економски завидан положај данас Србија заузимала, да је се код нас питање о железницама правилно схватило, разумело и решило — па да је Србија, ако ништа друго, бар са доњим Дунавом спојена железницом7

Пропуштено је много најлепших и најподеснијих прилика, да се железничка мрежа допуни и тиме подигне земаљска привредна

моћ п створи јако срество за успешну борбу

ва економску независност.

Било је времена када је тако рећи свакодневно стизала по нека финансијска пли Финансијско-техничка понуда, помоћу којих се могао остварити један део, па и читава

мрежа пројектованих железничких пруга, |

алп тада су се изгледа наши меродавни кругови понајозбиљније носили мишљу, да жедезнице треба подизати домаћим капиталом па су зато све приспеле понуде и олиминисали. Данас је за свакога јасно да домаћи капитал јер је скромних размера —- није у стању да одговори тако лепом, тако заносном очекивању и, баш у томе моменту сазнања, стигао је заплет са суседном државом који нас је, ето, приковао за место са кога није лако помаћи се.

Овај мучан положај, ово тешко стање не сме се даље подржавати, оно не сме више трајати, ако нисмо вољни да се одрекнемо права и слободе у само опредељавању.

Код нас је, у опште речено, рашчиш|ено питање о томе, у чему смо ми сви сложни, да се наше железнице не уступају странцима путем концесије.

Железница треба да остане вазда под државном управом, она треба да је срество

у служби свеопштег народног напретка и нико, сем државе, није у стању ла железницом онако рукује како захтевају општџ интереси, зато, што се начелно од државне железнице неочекује непосредна, пого само посредна корист.

Пошто већ има један извесан део подлоге за кашптал, који има да се унесе са стране па како се за продуктивне инвестиције капитал релативно лакше налази него за продуктивне циљеве, то ће мо без великих тешкоћа наћи потребан капитал на оној страни, са које вам не прети економска опасност.

Најподесније би бпло кад би се могао набавити капитал простим зајмом,а по курсу који одговара данашњем кредиту Србије и оваки исправан зајам сваки би најрадије прихватио. Али, у тешким приликама, у којима се Србија налази, због заплета са суседном државом, и притиском који она, својим упорним држањем, врши на све стране, као да се овакови зајам неде моли у скором времену остварити.

Финансијери имају и:весну своју тактику којом теже да послове закључују тако да се ником не замерају, а најмање једној моћној држави.

Они ће се дакле, док трајс затегнутост у нашимспољним однссима, тешко одлучити да Србији брзо, слободно и отворено притекну у помол,

У таквим приликама можда не би било лоше послужпти се посредним путем да се стигне до одређене мете. А тај пут био би овај; има у Европи доста солидних предузимача, који су самп по себи финансијски независни од такозваних „великих“ банака, и довољно снажни да би могли сопственим кредитом саградити један добар део наших железница, чиме би се избегло јавно апеловање на новчане тргове, који стоје под упливом превртљиве штампе.