Српски технички лист
нашег будећег пристаништа да свој посао темељно и свестрано разради.
Само би, понављамо желели, да се са овим послом ни под којим изговором не одуговлачи.
Српски изасланици били су дочекани у Румунији са изузетном предусретљизошћу, и захваљујући гоме, комисија је могла да. сврши свој задатак за релативно
=
веома кратко време па да, при свем том, задобије најповељнији утисак.
У интересу наше земље и њенога угледа, који треба да чувамо на сваком кораку, ми би желели да се као изасланици у иностранство шаљу вазда они наши признати стручњаци који поред стручне спреме добро владају страним језицима, И.
Забршки рачук М (инистарсиба Јрађевина за годину 1905.
У добу кад се толико ради на унапређењу гра. Ђевинске струке у земљи и материјалном бољитку техничког и осталог особља, које са толико преданости врши своју тешку и пуну одговорности дужност, вредно је да се забележи хако се, при трошењу буџетом одобрених сума у години 1905, слабо водило рачуна о општој тежњи на овоме пољу.
Министарство грађевина успело је, да на штету могих појединаца и на штету опште сгвари учини ове
уштеде : 1. На плати указног особља 22 274,58 з, 4 неуказног , 2 310,67 | % „ _ послуге ЈЕ 670, 4, На додацима 9 882, 5. На благодејању 1 459,20 6. На путни подвозни и селидбени трошак 6820% 7. На унапређењу указног и неуказног особља 1567,88 8. На канцелариским трошковима 63. 9. На граћевинама на суву и на води 21284,% Свега . .. 66333, !
Слична уштеда постигнута ј- и Пен. експлоатацији државних жељезница, на име: |
1. На плати указног особља | 42 313,2% 25 » _ неуказног , 70 73442 3. На станарини и наградама 809,38 А. На путним трошковима 4,74 5. На унапређењу указног особља 871,66 6. 1 неуказног особља 1441 7. На стручним расходима 128 067, 6 8. На материјалним расходима 31512,45
__ Свега уштеде . . 275 75469
Одобравајући кредите за Министарство Грађевина и Дирекцију срп. државних железница, Народно Представништо учинило је то у најбољој намери у интересу самих струка. Скрећемо пажњу на жалосну уштеду учињену на грађевинама на сувуи на води у 21,284,60 динара оја нам доказује, да се у Министарству Грађевина почело збиља и тамо да штеди, где је то штет но по државне интересе.
Исто тако при железничкој дирекцији видимо карактеристичну уштеду на стручним и материјал.им расходима у суми од 159 579 у које у интерес; наших железвица, скоро као да не би требало да буде.
ПРАКТИМЧНАЈУЛУСТВА
за ложаче парних котлова .
по
П. Браузеру, Ј. Шпенрату и
другима.
(Настагак):
Пемоћу података ·изложених у претходној та- | блиц: може се лако израчуната колико се може. произвести паре топлотом, која св добија при сагоревању ! кг. ових горива, а тако мисто је онда лако израчунати колико нам је потребно горива за произвођење извесне количине паре. Из 5 6. знамо да је потребно 537 калорија, па да се ! кгр. воде од 100% претвори у пару од 100%. (Овај. се бројмало мења, кад се жели, да произведена "пара има авећу загрејаност (температуру) и већи напон од једне атмосфере. Сем тога се мора и вода предходно загрејати. на температуру кључања, за шта се мора | опет употребити извесна количина топлоте. Због свега тога узима се просечно, да у котао треба пре-
У 1 И ита ај
нети 460 калорија топлоте, па да се 1 кг. воде претвори у пару.
Према томе би се показала вред ост наведеног горива у односу на моћ стварања паре овако;
(види таблицу на другој страни).
„Из овога се јасно види како се одређује вредност горива за ложење парних котлова, па према томе, како би требало и плаћати разна горива, Код нас се обично купује угаљ на вагон и ако је који јефтинији за, не колико динара. обично се тамо и узима, рачунајући ваљда угаљ — угаљ; али то не би требало да буде тако; никад није скупо подврћи какав угаљ хемијској анализи, дознати његове састојке, израчунати _ његову топлотну моћ, као и његову моћност при стварању