Српски технички лист
= 159 —
укрућени лимовима од 200ЖХ6 тт. и угаолицима од 50х50жх6 шт. По табану пружене су две лодужне везе од двогубога Т гвожђа Ле 20, а ради појачања додати су још и угаоници ЗОЖ5ОЖХ6 ши. Бокови ду по дужини појачани [| гвожђем 250Х 5590 шт. а предњи и задњи стевен (Уогдег п. Нтфбег 5беуеп) искован је од гвожђа 130 25 пип. Први ред лимова озго дебео је 8 пи. други ред 7 шш. а трећи и табан по 6 тип; задњи део, који се сужава и доњи део буга (кљуна) обложен је лимом од 5 пип. дебљине. Кров је покривен 6 тт. дебелим лимом и то рапавим, д: се- не углача. Крма је израђена од ливеног челика а обложена је танким лимом; дугачка је 2,6 мет. а висока 1, мет.
На предњем делу шлепа у самоме бугу налази се једна соба за мрнара а друга за алат и остали при: бор. У средњем су делу два отворена магазина за робу, сваки по 300000 килограма. Изнад крме саграђена је соба и кујна за крмара.
У сваком магазину намештене су по две сталне црпке за избацивање водг, која би продрла у шлеп било од кише, хаварије!) или на други какав начин.
Шлеп је у опште израђен добро, солидно и пажљиво, тако се редионица може поносити својим радом.
И овај шлеп као и они раније израђени, рађен је на обали Саве испред шећерне фабрике, а увек је рађено по два упоредо Са овога су места шлепови спуштани (лансовани) у воду, која је за 6—8 метара нижа. Од шлепова до воде по косини обале положено је и утврбено шест дрвених греда, по којима се шлеп на нарочитим соницама сјурио у воду.
Место, на коме су шлепови рађени, доста је незгодно за тај посао; прво што је тескобно, те услед тога и јаке косине није могуће радити више од два шлепа у исто време, а друго, што је од радионице удаљево 200—250 мет. те веома јако омета рад, јер је тежак и незгодан пренос алата а још више материјала, нарочито кад се узме у рачун, да је за грађење овога
1) Хаварија је бродарски израз и означава озледу (рупу или пухотину) на броду, услед које вода продире у брод.
једног шлепа утрошено око 95000 килограма гвожђа
и (1000 килограма дргета, онда је јасно, да ова удаљеност од радионице не само да отежава, него и поскупљава израду објеката.
Довршењем овога шлепа завршен је даљи рад на шлеповима — прекинут је, јер Срп. Бродарско Друштво нема поред Саве погодно место, за израду. шлепова. Место на коме су шлепови до сада рађени припада фабрици шећера, и она га сада сама употребљује, те не може да га уступи Друштву. Истина је, да је Друштво раније добило од државе једно место и удесило га своје потребе али су сељани села Жаркова отерали Друштво са тога места, а државне власти још нису биле у стању да Друштву поврате насилно му одузето земљиште. Што због овога трпи уштрба домаћа индустрија и штети једно повлашћено Друштво, коме држава гарантује принос на уложени капитал, што се домалим радницима одузима посао да се да и што се оваким радом крњи углед и аутоо томе, чини се, не брине
страним, ритет државних власти, се нико.
Значај Бродарске радионице и овога питања о месту за израду шлепова најбоље ћемо истаћи, ако поменемо неколико већих и важнијих објеката, који су израђани у радионици, из чега се може извести, колико је домаћих радника налазило себи рала и зараде на тим пословима. Тако, радионица је до сада израдила 8 гвоздених мостова од 18—28 мет. дужине за своје. потребе на појединим станицама, два гвоздена понтона, једну гвоздену плетну (мали шлеп од 70000 кг.) и четири велика гвоздена шлепа за терет по 600 000 кг. Ситнији послови и оправке не могу се побројати. |
Али надајмо се, да ће Друштво ускоро доћи до потребнога-му простора, и да ће тада вредни и умешни управник радионице г. К. Кауфман поново имати приличе да покаже и да докаже, да се о друштвеној радионици мора водити више рачуна, јер је ена значајна и велика тековина не само Срп. Бродарског Друштва,
него и српске домаће радиности и индустрије. Ја
Мост преко Пека. Госп. Министар Грађевина. одобрио је, да се по пројекту инжењера г. П. М. Ракића сагради нов дрвени мост преко Џека у Миљевићу на путу Голубац — Пожаревац.
Предрачунска је сума 90726, динара, а после десетак дана биће распивана и лицитација за уступање овога посла у израду.
Набавна грађе. Округ руднички набавиће растове грађе разних димензија за оправку мостова у округу. По предрачуну инжењера г. Дим. В. Милошевића ове грађе набавиће св за 98220 динара, а лицитација, ће се држати у Горњем Милановцу. Дан ће се накнадно објавити,
Оправка моста. По предрачуну инжењера г. Б. Минића оправиће се мост у Неготинском риту. Предрачунека је сума 849,16 динара.
Грађење цркве у селу Душановцу окр. крајинском уступљено је г. Илнји Анђекковићу предуз. из Неготина за. 18000.) ДИН. или за 889.06 дин. ниже 'од предрачунске цене, што даје попуст 64019.
Пројекат за грађење ове цркве израдио јег. Д. Живановић виши архитекта Мин. Грађевина.
Грађење провизорног пропуста преко 'Ђуриног потока код Дивљачког бунара на окр. путу Мрчајевци— Краљево, извршиће се по прогекту окр. инжењ. г. М. Пљевљакушића .