Српски технички лист

год. ХУША.

__У Београду. 14. Јануара 1907. год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Код конструкција од гвожђа и челика _врло важну улогу имају везе између појединих конструктивних делова. Јасно је, да је тежња сваког конструктера, да везе тако подеси, да спојени делови конструкције чине једну конструктивну целину. А да би се конструкција састављена из спојених конструктивних делова понашала у свему као једно тело, као целина, она мора бити тако спојена, да може издржати напрезања, каква, се год буду могла јавити на телу истог облика а од истог градива, кад ово не би било састављено из појединих. делова. Другим речима; и најслабији делови конструкције треба да су у стању да издрже оно напрезање, које би ве на том делу у ма ком правцу могло појавити, као део целокупног напрезања што га има да издржи целина; а да се услед тога поменути најслабији део не повије нити да се одвоји од целине.

Да би прецизирао главни задатак најбоље ћу учинити ако узмем какав подесан пример из праксе. Замислимо да имамо да појачамо једно угаоно гвожђе с кахвим лимом. Рецимо да нам рачун даје за лим врло слабу димензију, а да је угаоник по себи крути јак. Ако за овакву везу условимо: да она треба у свему да се понаша као да је све једно тело, онда веза треба да,је таква, да, ма какве силе дејствовале на њу, повијања, и једног и другог дела буду таква, каква би била у дотичним влакнима једноставног тела.

Јасно је да тај услов може бити испуњен самоу толико, у колико то допушта конструктивни коефицијенат јакоте везе према ко:Фипијенту једноставног тела узетог као јединица. |

Јакота везе зависи од тога: је ли, или није згодно подешен пречник закивака и њихов размак и распоред.

Ради јасније демонстрације узмимо да су димензије угаоника и лима такве, да их

"Нов начин рачунања занивана.

можемо спојити само једним редом закивака. Означимо са 4 пречник закивака исае њихов размак од средине до средине, ђ нека је ширина а 6 дебљина лима.

Па сад размотримо каква се напрезања, могу појавити код овакве просте везе.

Може цела конструкција као једноставно тело бити изложена у главном: истезању и притиску.

Под упливом снаге која дејствује на истезање може се десити:

1) Може да напресне лим услед сувише јаког притисака закивка на бокове рупа, јер јер је претпостављено, да ја угаоник врло јак према лиму.

9), Може се десити, да сила пресече закивке.

Под упливом снаге која дејствује на гњечење може се десити:

3). Да напрсне лим, као и под 1.

4). Да буде пресечен закивак као под ди

5) Може се десити да се лим повије између два суседна закивка, и да се на тај начин одвоји од угаоника. (Овакав сам случај видео на главној греди једив дизаљке у Рурорту у Немачкој).

Прве четири случајности могу се избећи на тај начин, ако се изабере пречник закивака тако, да притисак на бокове рупа у лиму не пређе границу еластицитета; и тако да напрезања закивака изложених смицању

остану у допуштеним границама; и најзад:

ако први закивак измакнемо колико треба од крајне ивице лима.

Узмимо да је допуштено напрезање на боковима рупа на лиму 6, ковфицијенат за. смицаце закивака 6, па ћемо имати.

са б.п==6.ђ а. ФП. п = =. ђ. 6