Српски технички лист

РАД УДРУЖЕЊА СРП. ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

ХУШ месни скуп Удружвња Срп. Иижењера и архштента. 12 "окт... 1906.-год.

Присутни: гљг. Н. Манојловић, Мих. Ј. Валента, Свет. Ивачковић, Јован Аврамовић, Душан О. Томић, Јован Ђ. Симеоновић, Мита Станковић, Оветозар Теодосијевић, П. Димић.

Председавао г. Н. Манојловић.

Е Т.

Уважена је оставка на чланство у управном

одбору г. Јовану Станојевићу архитекту.

ЦП,

За члана управног одбора и секретара изабран

је г. Милоје Јовановић п.инжењер у Управи водовода.

Ш. | По позиву „Новинарскег Удружења“ вање на Ракоцијевој прослави није решавано, јер је

позив доцкан стигао.

за учество-

ЈУ.

Продужено је читање дефинитивно редигованог Пројекта Закона о уређењу Министарства Грађевина и до члана 26. закључно примљено је све са незнатним изменама.

Дим. ЖХЕХ месни скуп Удружења Срп. Инжењера и архитекта. 13-х-06

Присутни гг.: М. Валента, П. Димић, Ј. Аврамо-

Јелесијевић, Милоје јовановић. — Председава: г. М. Валента.

Г. Димић чита дефинитивно редиговани пројекат закона о уређењу Мин. Грађевина, и то од члана 27 па на даље.

Г. М. Станковић код члана 28 вели да би добро било кад би се прописале тарифе за награде приватних радова.

Г. Димић вели, да би било врло тешко паи немогуће прописати тарифе за сваки могући случај, и за потврду тога наводи случај, када је предузимачу ради комисиска прегледа потребно д:. за несразмерно кратко време добије обрачун свога рада. — После

тога скуп усваја цео члан без измене. -

т—

Г. Димић пита на које место да се стави одредба о заштити умне својине у инжењерству. —

Скуп решава да та одредба дође испред члана 42 и да је редигује г. Димић. —

Г. Димић чита даље члан по члан..

Г. Аврамовић, вели да је незгодно да начелници увек одговарају за рад подручних инжењера, но скуп ипак „задржава предложену редакцију. —

ИХ

На овој седници прочитан је цео законски предлог до краја, и умољен је г Димић, да делимичне примедбе, које су у току читања учињене и усвојене, унесе у одговарајуће чланове, и да понова све чланове редигује и доведе у сагласност једно с другим.

М. Ј.

вић, Д. Томић, М. Станковић, С. Теодосијевић, Б- |

У ЕЛЕН РЕВЕ

Висина атмосфере. До сад су разна срества употребљавана да се одреди колико је висок ваздушни слој изнад земљине површине. Испитивања помоћу балона нису дала довољно података за оцену висине Е ног слоја.

Други начин Па ИвалеА висине атмосфере много је занимао астрономе. Они су одређивали висину метеорима који пролазе кроз нашу атмосферу. Метеор се услед трења с ваздушним слојем и своје огромне брзине зажари и у таквом га стању можемо саглеНајвећа висина која је поуздано одрећена за Према томе морамо

дати. метеоре износи 175 километара, предпоставити да је висина а: мосфере још нешто већа

јер је метеор извесно време морао пролазити кроз ваздух док се зажари.

Американски астроном 5еб описује сад нов начин за ту одредбу. Тај се метод састоји у том што се мери разлика у времену између заласка сунца и оног тренутка кад потпуно нестане плавила небесног. Тренутак кад плавило пређе у црнило може се доста поуздано и тачно одредити голим оком кад је ведро. Сем тога астрономски се може одредити колико је за то време сунце сишло испод хоризонта. Према томе се може тачно одредити и висина оног највишег и нај“ тањег ваздушног слоја који је сунце последњим зрацима озарило и од чега и долази плавило. И ако овај