Српски технички лист

ст

немојте бити кафански редован гост, да раденик не би постао кућње слеме у механи.

У колико цивилизација и технички напредак смањују трајање радног времена, у толико је потребније да раденици налазе лепог и здравег занимања за време својег одмора.

Интелектуално делање. И ако је сво: по назору г. Бенома, мање важно него морално, оно ипак зато није излишно. (Оно зе састоји у томе да се раденик поучава. Моралним делањем обраћа се срцу радениковом, уму. А то може да буде фамилијарним разговорима и предавањима. Х

У лаким фамилијарним разговорима, може се раденику објаснити на шта служи посао, којије он вршио, како од сировине постаје извесан производи како ће тим производом да се задовоље потребе да-

Ако је прилика подесна, треба раденицима и питања постављати, то је метода старих мудраца, а ви знате до којег је степена Сократ попео ту методу.

леких потрошача.

Разбудите радозналост код ваших слушалаца па кад вас ови буду запиткивали, будите уверени да сте их заинтересовали и да сте задобили њихово поверење.

Предавања изгледају нешто свечаније. Она имају;

за себе двогубо преимућство; 1-во што су права растава, 2-то што се њима ласка раденичком славољубљу. Већина раденика зна да чита и самода чита најбољи је начин, да се његова пажња, одржава и ствара вољаза читање, доприне се развијању његова образовања, |

Предавања ће раденкци радо посећивати, ако је предмет прест и практичан и ако се сликама — пројекцијама. — допуњују усмена објасњена.

Раденицима се може успешно предавати о овим предметима: о алкохолизму, о његовим опасностима и о начину лечења — о основном медецинском и хигијенском знању == о удружењу при Иољопривредним и индустријским радовима — о узајамности — о кооперацији — о раденичким становима — о потребама хармоније у односима између послодаваца И раденика и т. д.

Ваше техничарство — наставља г. Белом — мора да води рачуна и о социјалној страни питања кад се оно примењује. Као на пример: Кад се гради једна кућа за раденике, ова мора да одговара моралним и материјалним потребама раденичке породице; кад се гради пројекат за једну машину, мора се помишљати не само на савршенство којима се постизава по најјачи ефекат, него и на безбедност; не сме се старање ограничити једино на ниску цену коштања моторне снаге него и на сигурности живота оних људи, који ће ма-

интелектуалним делањем пак његовом |

шину употребљавати. Тако смишљене и остварене мере сигурности могу да бране раденике много успешније него оне мере, које се предузимају накнадно, пошто

_је машина већ постављена.

Најзад, завршује г. Белом, да вам кажем које сретне резултате можете очекивати вршењем ваше економне и социјалне мисије.

1-во Морално раденичко васпитањо диже моралан инжењерски углед; раденик који поуздано зна да му је шеф наклоњен сам је по себи послушнији и поузданији; он схваћа да је хијерархија потребна, и да има изгледа за напредовање јер се у прве редове постепено може доспети: интелигенцијом и радом.

2-го Дисциплина ће владати, не из страха него услед узајамне оданости између шефова и подчињених. 3-ће Између послодаваца и раденика владаће мир. Ако се између њих изроди неспоразум, значи да су Њихови односи недовољнс сређени, и с тога, комбиновањем заједничке добре воље и усиљавања, могу се одклонити сви узроџи трвења.

4-то Раденици ће постати мање приступачни онима: који хоће да сеју мржњу између разних друштвених класа; не ће слушати заинтересоване агитаторе који теже да осумњиче послодавце и неће подлећи оним софизмима, који престављају послодавца: као експлоататора, и тврде да би довољно било да му се заузме место па да се прикупи и сва добит коју он има.

5-то Оданост би се показивала у свако доба: шеф ког волу његови подчињени известан је, да ће бити послушан, када једног дана затражи од њих изузетну услугу.

6-то. начин вршила подизање раденичког угледа у друштву и оправдала би тако преимућства, која ужива.

Т-мо. Најзад, инжењер биће и сам собом задовољан не само зато то посао око многоврсне социјалне улоге његове разбија монотонију његова техничка бића, него што, поред своје материјалне користи, па ма како ова била заслужена, има моралну сетисфакцију, да се залагао за једно узвишено дело. Тешкоће које му задаје његова струка, разочарања и почињене грешке, које нико не може избећи, ублажиће се кад види сва она добра, која је учинио или тежио да учини.

Има их који веле, да се признање раденика изражава у правој сразмери с добром које им чинимо а други веле да је то једна великодушна утопија.

И збиља, наиван би био онај, који би рачунао на брзу и сигурну победу, — освајања ове врсте теку споро, али су зато трајна, јер потичу из мирољубивости и наклоњености. Н.М.

Владајућа класа би на овај

Експлоатација Сењског рудника и шума Ђуковик—рожа.

Поводом чланка „Предлог буџета за год. 1907.“ који је изашао у „Орп. Тех. Листу“ бр. 19. од прошле године Г. Д. Симеоновић управник Сењ. рудника по-

слао нам је овај чланак, који ми с врло малом изменом доносимо читаоцима. У поменутоме чланку износи се: