Српски технички лист
НИ
— 228 —
О значају друмова ненад и сад.
У
(Наставак)
Чим су Турци доспели на Балканско Полуострво, одмах су се постарали за комуникације. Њима је било потребно, да могу велике масе војске брзо и лако | кретати тамо где се потреба укаже. Војска потребује велику комору, има много пртљага а имала га је још и у оно доба, кад се борила стрелом и буздованом. Зато су се морали старати, да им друмови у новозаузетим пределима буду подесни за њихове ратничке и завојевачке циљеве као и за трговину. За израду и просецање друмова имали су странце инжењере. Турци у неколико мењају трасу постојећих римских и пре — римских друмова као и оних које су израдили Срби и Словени у средњем веку пре доласка Турака. А сем тога просецају и сасвим нове правце. Поред друмова подижу Турци каравансераје, за свратиште каравана паланке (мала утврђења противу хајдука) и харове (наше данашње друмске механе) за свратиште путника; —- по свој прилици угледајући се нешто на Римљане а нешто на Персијанце.
Као год што је Римљанима помогло то што су одмах по заузећу какве покрајине просекли по њој
друмове, те су тим друмовима и ослањајући се на
утврђене постаје дуж друмова могли брзо,и лако војску слати где се потреба укаже и на тај начин држати народ у покорности тако је по свој прилици Мбрапо бити и с Турцима.
Главни правци друмова остали су и за време Турака на Балканском Полуострву. Турци само мести: мице мењају трасу. друма и то махом тако да друм скраћују. Местимице просецају потпуно нове правце махом попречне.
Тако су стари римски војнички друм БеоградЦариград Турци скратили те за Турско доба друм додирује: Београд, Гроцку, Коларе, Хасан Пашину Паланку, Баточину, Багрдан, Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ражањ, Алексинац, Ниш, Мустафпашину Паланку, Пирот, Цариброд, Софију ит.д. до Цариграда. Брзина путовања тим друмом није била велика, јер се зна да се само до јагодине путовало 4— 5 дана. Путовало се само дању због несигурности од хајдука. Друм овај скраћен је према томе између Гроцке и Ћуприје.
Од нових или делом нових друмова имамо да наведемо:
Друм: Ниш, Лесковац, Врање, Куманово, Капланкој, Велес, Тиквеш, Солун, Местимице је овај друм по старом друму за који се држи да је постојао још
и пре Римљана. Друм Београд— Сарајево преко Ваљева и Сре-
брнице Друм Шабац, Ваљево, Западна Морава.
Друм Смедерево, Јагодина, Крушевац, Куршум-
лија Приштина. Друм: Косово Поље, Врањско Помораљље, Софија.
Друм: Западна Морава, Пожега, Ужице, веза с Босном,
Друм Фоча, Неретва и т.д.
Наша народна песма вели о боју на Мврици:
„До сунца је бистра вода била, „Од сунца се вода замутила, „Ударила мутна и крвава,
„Па проноси коље и калпаке, „Испред подне рањене јунаке;
Српску војску према овоме сатире не само турска сила но и непогода, друмови су морали бити раскаљани а мостови порушени. Ко зна да ли није било рђаво стање друмова узрок овој страшној погибији којој је бој на Косову и оно што је после било само неминовна последица.
| У последњим деценијама средњег века развијена је трговина и светски промет. Друмови и путови водом, добијају све већи и већи значај.
Већ је за време крсташких ратова необичне живи промет путника измеђ Истока и Запада изискивао и боље друмове и боље познавање њихово.
Изгледа, према описима тадашњих и доцнијих путника, да су средњевековни друмови били ужасни за путовање, како се путници изражавају „тешки.“ А поред те тешкоће долази још и несигурност од ајдука и злих људи. Па поред свега тога по средњевековним лошим друмовима пренесена је грдна количина трговинских предмета на велике даљине. Само је за то употребљено врло много радне снаге која уопште у то доба није ни била богзна како на цену.
Тек је у новом веку у 18 столећу отпочето с поправкама друмова и саобраћајних срестава и тоу Француској. Под Лудвиком ХУ саграђено је нових друмова у јужним покрајинама Фрарцуске 20.000 до 25.000 километара дужине. За грађење и одржавање ових друмова употребљен је кулук. Траса тих путова није била вештачки изабрана јер није било још искуства о том шта се тражи од доброг друма.
Истина још 1633. године маршал Вобан оснива практичну техничку школу, која се развила у веома добру војнотехничку школу, у почетку осамнаестог века падају ридови славног Пероне-а али напрздак у вештини грађења друмова датира тек од оног доба, када је то пало у део стручно образованим енжењерима из Есоје Ројубесћтааце п Есоје де Рошв5 ер: сћапавбез. Прва основана 1747 а друга 1755 године
Необично нагабо развој и напредак у грађењу друмова био је за време владавнне Наполеона 1. Наполвон је по примеру Римљана градио на све стране друмове зарад лакшег војевања. Од године 1800 до 1812 потрошио је за грађење друмова 277 милиуна