Српски технички лист

ПН а

вређања људи, који су тако предано п свој-' ски били прионули на посао културног унапређења наше земље.

Управни одбор Удружења ни најмање че сумња, да Господину Министру, због високог положаја који заузима, највигле срцу межи успех тога важног посла и Ззто се тврдо нада, да ће ови опрзвдани захтеви српских инжењера и архитекта наћи код њега достојну оцену и жељени одзив.

| . _ Управни одбор „Удружења Срп. Инжењера пи Архитекта“

При предајп ове престивке Господин Министар плволво је пред изасланицима Удружења изјаснити се, да је сн показао и да је готнвп у свакој другој прилици да пооведочи своје уважење према нашим домаћим инжењерима, ату да он налази да по-

треба п инуереби грађења захтевају, да се

страним инжењерима дају и положаји шеова у секцијаман да сажаљева што не може изаћи на сусрет захтевима изложеним у предатој му преставци |

· Рад Удружења Српсних Инжењера и Архитента.

ЗАПИСНИК

9 раду ХУП. главног скупа Удружења Срп Инжењера и Архитекта. држаног 10-ог Јуна 1907 у сали Универзитета у Београду.

· (св ршетак)

Све је ово учинило да се за сваки не' успех каже да јето дело српских инжењер“ (Мисачка, Аранђеловачка — Сењска пруга) Међу тим све су ове пруге извршене, са свима техн. прописића, али српски инжоњери морају да раде онако како им со нареди, и да проведу трасу не по своме убеђењу већ по наредби.

Страном инжењеру је све једно којом ће св обалом Мораве спровести траса и жако жељезница бпти саграђена а нат Србин чпжењер пази шта ради, јер његово дело 'остаје за вечита времена. Довођењље страпаца. за шефове секција сматра као напад на српскв инжењере. Напомиње, да и ако треба инжењера на грађењу пруга на одржавању пруге апсолутно нису потребни, међу тим Дирекција је послала два странца да изврше оправку пруге Ниш Ристовац поред наших

одличних инжењера на одржавању, Михаила |

Илића п Милорада Поповића и поред шефова за одржавање пруге,

По томе, долазп до закључка, да у дпрекцији седе људи, који незнају шта треба да се ради и то своје незнање бацају на Српске инжењере. Изјављује да му је нарочито тешко што се то дешава у добу када на Министарској столици седи једап наш колега.

Милош Милошевић; Сматра да су на дневлом реду 3 пштања од велике важности.

1). Питање о примању гетранаца.

2). О брзини са, којом треба градити железнице и. .

3) Железничка политика у опште, —

мисли да та питања треба озбиљно проучити и да интересовани изнесу предлог како да се помогну. Његово је пак мишљење да се за прво питање — односно странаца — донесе одмах решење да се та ствар на неки начин ублажи Ствар је врло хитна и неможе се. одуговлачити јер су странци већ ту.

За друга два питања мишљења је да та

питања треба разрадити и на месном скупу

претрести их п потом донети одлуку, као што је пре рађено кад је било питање о колосеку.

Аца Миличковић: — Напомиње да су сва та питања у вези.

Милош Милошевић — Доказује да је прво питање хитно, пи инжењери напуштају своја места 3 за друга два питања мисли, да их треба решавати доцније док се мало проуче.

Драгутин Матић, — Доказује да се жељезнице не могу саградити за 9 године јер нема раденика, нема цемента из домаћих фабрика а ако пак узмемо све са стране: инжењере, предузимаче раденике, материјал; сав ће новац отићи на, страну; наводи за пример грађење електричног постројења Овчар и Каблар за које су планове изргдили страни инжењери, и тај њихов рад неће бити готов за 2 год. и ако треба да је готов зал/г

године.

То раде људи који имају новаца пи искуства и спреме премда су им наши пнжењери казали да за оно време, за које су они обећали неће моћи извршити поменута постројења. Осврће се на говор. г. Стефановић и мисаи да се он шали кад говори да