Српски технички лист

БРОЈ 839

У Београду 30. Септембра 1907. год.

ХУМ, Г01.

СРПОНИ

__ТЕхХНИЧНИ_ЛИС1

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ

ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Наше саобраћајне прилике.

Предмет о коме мислимо да пишемо познат је код нас готово једино с лоше стране.

Наш железнички саобраћај у рукама је и под управом људи, који, можемо сме: о да тврдимо, :емају ни из далека довољну о1шту спрему; у рукама јеи под управсм људи, који су у своје време, кад је прва српска државна железница постала, били гокупљени с разних страна и с разних послова, па чак и из оног реда, који није имао никсква посла и занимања. Неколико људи боље и веће школске спреме, које је случајно бујица нове установе понела била собом или су поумирали или их је мало у служби. Ми не мислимо да је у оно доба и могло бити друкчије, ми не мислимо да су садашњи људи високог положаја у саобраћајној служби сами криви пто немају потпуније образовање, · нити су криви, што им јеу део пало да рукују тако важном, управо животном установом државном.

Не, они нису криви и ако су можда ссучесници те кривице. По нашем мишљењу за наше саобр.ћајне недаће и слаби напредак у том правцу крива је у првом реду централна управа напих железница, а можда и цео државни систем, који тражи, дасемиу железници цени подесност и способност по — партијској боји сгужбеника. Криви су они, који се нестарају да у саобраћајну службу прикупљају нове скаге с већом спремом без обзира на то, каква политичка начела ко исповеда.

Наш железнички саобраћај из данау дан расте и има сем тога нарочито обележје које даје железници наш привредни ступањ целе земље. Наша је отаџбина у главном агрикултурна земља, у којој саобраћајне потребе необично много порасту одмах после жетве. Наши саобраћајни виши чиновници ни за толики низ година, од како је железница у државним рукама, нису били у стању, да сао-

браћај прилагоде тој животној потреби. И данас нема вагона ! Ма

Наши саобраћајни виши чиновници по типу свију људи, С мањим општим образовањем но што служба изискује, боје се свега што је од њех образованије и теже да такве конкуренте што даље сузбију. Али тога не треба да се плаши, нити то треба да сузбија, централна управа.

Кад је један :пнжењер постао шеф саобраћаја (и ако му је и претходник био инжењер), наши саобраћајни чиновници били су толико нетолерантни, да су му одрицали способност за шефа сасбраћаја и ако је сваком мисленом човеку јасно, да човек вишег образовања има много шири поглед на посао и на целу установу, но што то мсже имати човек недовољног образовања. Не треба у таквим приликама истицати изузетне случајеве, који се спорадично у свету појаве. Ти случајеви нису правило. Међутим ти исти саобраћајни чиновници не виде, да на пример, наша железничка тарифа под управом људи њихове категорије има сва обележја је не неуређене и несређене установе. Они се муче у оном хаосу недосљедности, непотпуности и противречности, које кипте у књизи и додатцима, који носе име железвичке тарифе. Они још не виде како наша путничка тарифа није у складу с путничким саобраћајем, како тарифа робе није подесна за примену. Они још не смеју да приступе коренитој реформи железничке таргфе, него и дан дањи допуп тају, да је јефтин: је отпутовати до Беча но из Београда у Ристовац.

(Они чак тачно не умеју да кажу колики су сопствени трол кови једног путничког километра или тонског километра робе. Они смањују тарифу привилегованим рефакцијама, које има обрнут резултат ономе, пто се по правилу може очекивати од смањене тарифе (О овоме има баш у нашој железничкој дирекцији еклатантна доказа: Кад је укинута