Српски технички лист

= 540 —

== 80 дин. свега вредности 1125 дин. а плаћа 100 118

Ж 1 дин. = 1100 дин. т.ј. при сваком транспорту од 100 таб у добити је за 25 дин. што значи да би на укупну кубатуру од предвиђених 50000 та трпанца била у чистој добити за 12500 динара. Ова добит

постаје још у неколико већа кад се узме у обзир да је комисија само при првим транспортима (при под- !

меравању лађа) допуштала око 100/; ситнијег камена, а при свима доцнијим транспортима примала ·или искључиво крупан камен или највише 1 до 556 ситнијег камена (рачунато по кубатури а не по броју комада.)

Наведени пример уједно показује да је г. У. мислио да пише за чаршију а не за стручне читаоце, кад је навео да би општина београдска уштедила на трпанцу чак до 300 000 динара, да је пре лицитације стављено у услове, да се поред крупног камена може примати и 10%, ситнијег, јер би у таком случају г. У. морао да изради трпанац по цену од 5 пинара по 105, што је за Београд апсурдно ! |

Да напоменемо поводом овога још једну ствар. Позната фирма за радове на води А. Флајшман из

Б. Пеште при лицитацији за ову деоницу ставила Је

услов да пристаје да ради обезбеђење само тако, ако

се за трпанац допусти 5 - 10%/, ситнијег камена. Ово.

је учинила из разлога постојаности и стабилности трпанца, које сам и ја заступао у своме првом чланку, и никако да би могла јефтиније понудити трпанац, јер је поменута фирма на самоме трпанцу била за 150 000 динара скупља од најнижег понуђача.

Према свему овоме, моје је мишљење да одсек за канализацију не греши што је, макар и доцније, жепео да унесе у услове једну исправку, која у осталом, по томе уверењу, не може остати једина исправка у пројектима и условима за време грађења кеја. Тако нпр. и одредба из услова да камење за камену наслагу мора имати димензије прописане за трпанац а споља и веће, не може се такође буквално применити, јер нема тога инжењера, предузимача или зидара који би био у стању извести један суви зид — камену наслагу

од искључиво крупног ломљеног камена не употре- |

бивши просечно 5—10%/, ситнијег камена за испуњавања шупљина, изравнавање слојева и бољу везу. Такви и слични прописи мећу се при састављању

услова у канцеларијама често пута у прохибитивној | намери да се предузимачима при извршењу не би дала |

сувише велика слобода, те да само надзорни органи по. својој увиђавности оцењују, у колико су дозвољена ситна одступања од прописа, која стварно иду у прилог стабилности и трајашности једне грађевине, Тако је моје мишљење о техничким условима а уверен сам да се са мном морају сложити у мишљењу и све гл. колеге, који су стварно радили и у пракси извршивали сличне инжењерске послове,

Тврдио сам да не увиђам разлоге због којих је кречњак за казану наслагу и калдрму замењен еруптивном стеном; разговарао сам о томе питању доцније са неколико старијих и искуснијих колега, који су такође истог мишљења, а најзад да напоменем да се и у самом нашем Техничком Листу прошле године

није повољно изражавало о тој Ради већег задовољства г. У. да напоменем да сам пре неки дан сазнао и за мишљење наших стручњака — петрографа са Универзитета, који су у своје време изјавили чуђење, што се еруптивна стена за радове у води претпоставља добром кречњаку кад је опште позната ствар да се код једрих кречњака у води може само на површини образовати покожица од таложења карбоната растворених у води, док се међутим фетдспати вруптивних стена под утицајем атмосферилија и воде у дужем низу година распадају у каолин и уме које вода може испирати.

У моме уверењу да заменом кречњака са еруптивном стеном није ништа допринето трајашности обезбеђења не може ме ни најмање поколебати навод г, У. да је то учињено по захтеву комисије у којој су стручни чланови били, г.т. Јован Омедеревац, Јов. П. Севдић и Ст. Вељковић када нпр. знам да та иста комисија —- односно грађевииска секција носи највећи део одговорности што је Одбор општински усвојио за обезбебење овакав пројекат са трпанцем, који ни у ком случају не може бити најрационалнији, и ако је одсек за канализацију једновремено поднео секцији и један много смишљенији пројекат раније стручне комисије, који је био прггледан ш одобрен од страних експерата, Грађевитског Савета пи Министра Грађевина, што за тип обезбеђења, који се сада употребљава није случај. Према датом обећању, ја ћу још једаред узети реч да у Српском Техничком Листу проговорим опширније о овим и другим сличним стварима при великим општиским радовима у Београду.

Навод г. У. да је већа вероватноћа да ће се ситнији који се са неколико метара · висине баца на камена пре задржати на горњим равнијим површинама крупнијег комађа, него што ће сићи у шупљине, не може издржати озбиљну критику. Најпростија је ствар да г. У. кад у томе нема праксе и искуства учини покушаје. Нека узима комађе од 1,2,5 и 10 кгр.и нека га баца из висине 2—3 метра на гомилу набацаног крупног камена, па ће се уверити да ће у 99 од 100 нији камен одскочити и склизнути те попунити неку шупљину. Ја сам у томе успео да уверим и једну масу лајика, те је и за г. М. ово згодна прилика да јецним простим експериментом дође до једнога искуства више.

Да напоменем најзад да примедбу г. У. да би камен од 30 см. пречника могао да испуњава шупљине неког крупнијег камена и да врши исту улогу, коју ја желим да дам камену мањих димензија, не би себи смео допустити никакав лајик у техничким пита њима а камо ли инжењер, те с тога не сматрам за потребно да побијам њену вредност.

Да би испуњавање призме између калдрмеи природне обале шљунком или отпатцима камена у слу чају да се после уступи предузимачу несумњиво ко: штано бар за 40—45000 динара скупље него насипање земљом вчевадна је ствар, али ја сам већ у једноме предлогу, који сам ових дана упутио Одсеку за кана-

замени.

камен, гомилу крупног

случајева сит-

ЕДИ

о ал