Српски технички лист

— 342 —

ја случајно затекао на седници одборској, умолио сам председника, да ја дам одбору потребва објашњења о багерисању и одбор је једногласно, без икакве примедбе примио к знању мој одговор и прешао на дневни ред.

Само г. У. је требао да има храбрости па даи сам дође на седницу олборску те би имао прилике да из уста двојице тројице најинтелигентнијих представ. ника општине београдске чује не баш ласкаву оцену о својим анонимним доставама и неистинитим сум“ њичењима !

На примедбе извесне господе да Редакциони Одбор Срп. Техн. Листа није требао да допусти да се пед шифром штампају ствари, за које одбор не може узети на се одговорност, ја сам изјавио: да су чланци г. МУ. штампани у Листу искључиво на мој захтев, прво за то да ми се као члану редакционог одбора не би могло пребацити да спречавам штампање

ствари у којима би се говорило о моме раду у пракси, а друго за то, да бих сам стекао право да г-ну У.и свима онима, који стоје иза његових леђа јавно покажем да ни у ком случају не може бити часно и дозвољено писати о техничким радовима искључиво са гледишта личних, материјалних интереса !

Оволико одговора сада г-ну У. који ми данае већ не изгледа више тако непознат, јер се његова силуета све јасније оцртава нарочито између редова, у којима се са толико симпатије заузима за мајдане еруптивне стене у околини Београд !

Хвала г. Уредниче на гостопримству !

3—Х— 907.

Београд. Душан Божић надз. инжењер [ деонице обезбећење савске обале.

НУЛУ

Питање о употреби народне снаге за грађење путова и мостова на њима код нас је доста давио на дневноме реду, а пошто ће се у скоро приступити изради новога закона о путовима то ово питање постаје акут“ но. Мостарски „Народ“ у своме 42. броју од 22. септ, 1907. г. донео је један сланак о кулуку, који ми ево саопштавамо нашим читаоцима.

КУЛУК.

Кулук аргатија или робота тишти врло осетљиво најсиромашније слојеве нашега народа: тежака _—- кмета и најамника — на селу и радника у вароши. Овај јавни терет састоји се у кулучењу за градњу и одржавање путова. Свака мушка глава од 16. до 60, године—са малим изузетком ослобођених по свом стању и положају — дужна је лично и са товарном и теглећом марвом да одради на путу пет до шест дана сваке године и то безплатно—- о свом руху и круху. Овај терет уведен је отоманским законом о путовима од 18. Џемазиул-евела 1286. (18. марта 1869.) године. По скупацији је земаљска влада прихватила овај заксн наредбом од 30. априла 1879, број 6226 пол. те је са незнатним променама и данас на снази. Промене овога закона добро су дошле страним држављанима и људима привилегисана звања и положаја, који су од кулука ослобођени. За сам народ тек је ублажен тај закон 1892. године у главном у тасико, што је кулучење са стоком делом укинуто, а делом скучено на рад од три дана, и што је омогућено, да се лични рад замени новцем. Ко у напред плати 3 Круне или течајем работне године 6 Круна бива ослобођен од кулучења за ту годину. Овоме терету имамо највише да захвалимо изградњу и оджавање друмова у земљи. Милијунима безплатних људских и товарних надница и готовим новцем у име тих надница, израђено је и одржано до

данас око 7000 к. м. главних и споредних — прометних и стратегијских =— путова, колских и коњских путова Наша управа има пуно разлога, да са оваквим културним успехом буде задовољна, само је плтање: може ли се сваки јавни терет оправдати са становишта културне мисије. Не верујемо. Природно је, да безплатан рад на путу, код најгирих слојева који тај терет снобе: сличне осећаје и назоре какви влгдају код роба према госодару. Туцање и тегљење камена не може бити васпитно средство за грађанске врлине и културне идеале. Сама реч „робота“ носи у себи робијашки корен. Данас овај терет не задовољава више ни начело праведности ни начело господарствене може се оправдати и држав-

изазива

снаге обвезаника, а не ном нуждом или сходношћу.

Примера ради само један званични податак, Године 1905. било је 420 866 обвезника на роботу, а законом ослобођених 46592. Место да одраде платили су њих 258367 у новцу. Наплаћени износ чини (87005 круна. Из тога излази да је одрадило роботу на путу 172 499 душа. То је државна работа; општинска није овде наведена, Шта то значи» Одговорје лак. 172 499 мушких глава од 16. до 60. године није платило у 1904. години по Круне, да би могли бити ослобођени роботе у 1905. години. Не можемо мислити да има роботника који би вопио радити на путу безплатно пет или шест дана него платити 8 круне да их је могао уштедити или у зајам наћи.

Сублизу исти размер у отплаћивању и одради кулука показује се и у претходним годинама. Овај појав најбоље карактерише имовинске и кредитне прилике у нашој отаџбини. Скоро две петине за рад способна мушкога света нема преко године сувишне 3 круне или толико кредита да работу плати. Тај свет, који је упућен да