Српски технички лист

— 349 ---

дебео. На овај слој положен је прво један ред од 58 гвоздених греда обпика Е од 38 сантиметара висине. На овај ред а управно на исти Положено је сад 63 реда гвоздених греда исте димензије. Оба реда су убетонирана до висине горњих греда, образујући на овај начин заједно са поменутом подлогом од бетона један јак слој од оружансг бетона или боље убетонираног гвожђа, који преноси равномерно притисак на подлсгу и може издржати моменте савијања услед вертикалних притисака и других евентуалних сила. Поменута опасност од земљотреса потпуно је искључена. На овај слој постављено је 28 редова гвоздених гре а од 51 см. висине, које су анкерима (котвама) утврђене за темењ и на којима стубови.

Напоменућемо узгред, да је ова зграда одлично издржапа земљотрес, али је доста страдала од ватре. Велика висина зграде дејствовала је на ватру као високи фабричка димњак, услед чега је ватра необичном брзином и јачином разорила. све што је било сагорљивог. Гвоздени скелет је мало страдао од ватре, али је упропашћен сав тесани камен, којим су зидови били обложени. До сада је зграда потпуно оправљена и рад је у њој отпочео. 5

Пошто смо поменули два главна типа фундирања гвоздених зграда у Сан-Франциску, рећи ћемо још неколико речи о стубовима, који чине главни део гвоздене конструкције.

У почетку су били у употреби стубови од ливеног гвожђа, који се и сада могу видети по кад-каду зградама мање вредности. Обично су кружног прстенастог пресека и опадају у пречнику са сваким спратом. Стубови су снабдевени на оба краја нарочитим кружним испупчењима са остављеним отворима, кроз које пролазе гвоздени шипови и везују стуб за стуб. Исто тако предвиђена су наронита испупчења, за која се имају прикачити спољне и унутарње греде, што носе

зидове и таванице. Што год је зграда виша И |

тања морају и везе на зглавковима, било стуба са стубом, било стуба са гредом, бити што чвршћи Стубови од ливеног гвожђа имају поред осталих мана и ту, да је врло тешко постићи потпуно чврст спој са шиповима и да је број истих ограничен на неопходно нужне. Тачно испитивање гвозденог скелета после земљотреса од прошле године показало је, да су највише страдале закивке на првоме спрату код високих зграда. Има. примера где су закивке потпуно одруб-

љене од стубова и греда и нађене на земљи. Тако ,

веле да су у Флудовој згради (12 спретова) готово све закивке на првоме спрату морале бити измењене Због тога су-предлагали многи инжињери да сеу будуће на нижим спратовима употребљава много више

закивака, него што је теоријски нужно и практично | до сада чињено. Из овога изилази да су стубови од |

ливеног гвожђа неподесни за високе зграде. Њихова употреба спада у прошлост а на њихово место су дошли челични стубови, који се састоје из више простих облика, прикованих једно за друго, како то

дотични инжињер нађе за нужно. Најомиљенији облици стубова састоје се из једне плоче и четири угаоника

1 или два усправљена |“

са или без спољних плоча

комада са две или више плоча с поља | | | | џ

Стубови су израђени у радлоници са свима плочама и угаоницима за спајање а на лицу места се доврше само спојеви, које наје могуће израдити у радионици. На тај начин се добивају потпуно чврсте везе искључујући свако кретање, које је готово не избежно код ливених стубова.

Ма да су стубови, нарочито спољни, оптерећени ексцентрично ипак се узима у обзир само централно оптерећење, осем у нарочитим случајевима, где је ексцентрицитет јасно дефиниран,. Ајлерова формула за стубове не налази много примене. У место ње се употребљавају нарочите емпиричне формуле изведене из експеримената са стубовима од дотичног материјала.

Није потребно напоменути да се пресек стуба смањује идући у висину. Дужина стуба од истог пресека износи обично два спрата, тако да су на сваком другом спрату стубови неједнаког пресека приковани један за други довољним бројем закивака плоча и угаоника и сви скупа образују један висок стуб, довољно јак да прими свој део оптерећења и

чврсто

пренесе га на темељ.

Отубови су везани међу собом хоризонталним гредама, које подупиру спољне зидове и преносе прелазни терет на стубове. За ове греде приковане су попречне“ греда мањег пресека а у одстојању од 2 250 метра а између њих су разастрте плоче за таванице, Греде су обично облика Т или усправљеног У.

За грађевине средње висине, нарочито ако се налазе уз друге грађевине исте висине, ове гдеде су довољне да поред вертилакног оптерећења узму на се и дужност обезбеђења против хоризонтални сила ветра или земљотреса.

Усамљене високе грађевине, као што смо напоменули, изложене су јаком вибрирању, које се на високим грађевинама у Њу-Јорку и Чикагу може слободвим оком приметити и лако мерити. Да би се предупредили јаки моменти, који услед тога постају у стубовима, и гредама морају се употребити нарочите направе на које се преноси један део проузрокованог напрезана.

Најподесније је употребити дијагоналне гвоздене полуге у свакоме пољу, али то долази у опреку са прозорима и осталим отворима у зиду. С тога свуда где се дијагонале не могу употребити употребљена су тако звана „колена“ т.ј. плоче облика правоуглог троугла, које су приковане једном катетом за стуба дру ом за греду, и то у сва четири угла једног поља, не сметајући на тај начин распореду отвора у зиду. У место правоугалне плоче употребљ:ва се по кад кад само хипотенуза, (пајанта) довољно јака и састављена од