Српски технички лист

БРОЈ 42.

У Беогаду 21. Октобра 1907. год.

Ху, год.

ТЕХНИ

==

СРПСНИ

ЧЛИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Стање радова на прузи Сталаћ–Обилићево.

Концем месеца Септембра, дакле на џ ест Месеци после птампања последњег извештаја у Српском Техничком Листу, о прузи Сталаћ—Обилићево, имали смо прилике да разгледао извршене радове на овој прузи, и можемо констатовати, да су исти коракнули прилично унапред, премда не у оној мери колико се могло очекивати према )нтензивном раду у прошлој години. Кривица, као то ће се видети из овог извептаја ни у ком случају не може пасти га предузимаче, који су показали и воље и труда, да посао деврше за време предвиђено уговором.

Од км, 4+500 (крај села Мрзенице) до км. 14500 (Обилићево) може се рећи да су радови у главном го ови. Од земљаних радова остаје још планирање и копање ровова за отицање воде у два три усека. Сви пропусти отворени, покривени и засведени зидани су, исто тако и отворени мостови на потоцима „Малом Раковцу“, „Великом Раковцу“, „Биљевцу“, „Дединцу“ и реци Гагловки, Високи засведени мост на „Сленином потоку“ (распон 5,00 метгра) такође је довршен а мостови на „Стражерцу“ и „Белинкамену“ (распон 4,50 и 6,00 м.) засведени су и биће такође ускоро готови,

Станична зграда у постаји „Дедине“ довршена је потпуно. Фасада је израђена у малтеру од портланд цемента и чини леп утисак, што нпр. није случај код зграда на ваљевској прузи нпр. у Забрежју и Обреновцу, где су надзорне секције протукачиле да треба фасаде лепити уалтером од роман цемента, пошто у Условнику за грађење нових железнипа, у коме иначе има једна маса недовољних и нејасних прописа, стоји само да ће олепљивање с поља бити „цементним малтером“. По нашем мишљењу Дирекција би много боље урадила, да је фасаде израђивала у кречгом малтеру, јер би биле много постојаније од фасада у роман цементном малтеру. И сва остала станична постројења у Дедини: бунар, нужници, ракпа и магацин довршени су такође. На платоу дединске постаје депоноване су потребне количине сејаног и несејаног речног шљунка а на неколико места дуж пруге налазе се велике депсније израђеног туцаника. Стражаре бр. 2 до 5 довршене су такође. |

Од прелаза преко Мораве до км. 3--000 радови ће како изгледа, кроз кратко време бити потпуно довршени. Калдрма на инундационом терену Западне Мораве (од км. 04960 до 1+900) израђена је, а сада се калдрмише јужна страна насипа између оба инундациона моста, која је изложена поплави и удару воде из Јужне Мораве. Код првог инундационог моста (у кривини В = 9250 мет., два

отвора по 15,00 мет.) озидани су сталаћски |

и средњи стуб до висине квадера а крушевачки стуб (нов) фундиран је. Код другог

_инундационог моста у раду су оба стуба. И

на овом делу пруге сви отворени и покри вени пропусти готови су. Мост преко п. „Бучинца“ засведен је у пола па је рад — не знамо из каквих узрока — прекинут. Не разумемо како је надзорна секција допустила предузимачу овако што, када ће услед неједнаке чврстине малтера по довршењу свода наступити и неједнако слегање и напрезање у своду !

Да напоменемо, узгред, и овом приликом да би Дирекција требала да сводове бар ве-

ћих мостова зида у малтеру од портланд пе-

мента. Вишак коштања не би био знатан а дао би се покрити уште;ама на другим без потребе раскошним позицијама.

Клизави терен на км 3+000 изгледа да ће задати више посла и изазвати веће трошкове, него што сеу почетљу могло оценити, док се земљиште још није било кренуло. Овога гета није нин та рађено на консолидовању покретног земљишта. Ово кретање било је узрок те се на крају прве партије

=