Српски технички лист
БРОЈ 43.
ХУШ. ГОД.
У Беогаду 28. Октобра 1907. год.
СРПОНИ
ТЕХНИЧЋИ ЛИ;
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.
М Сенција ужичне пруге – „Нратовсна Стена“ — Ужице
Једна од наших најдужих новопројектованих железничких пруга, јесте пруга: Сталаћ граница. Део пруге Сталаћ — Крушевац одавно. је отпочет и радови се већим делом приводе |
крају. МЕ Други и највећи део ове пруге, део Крушевац — Ужице, биће узаног колосека и
већ је и он дат у израду.
Трећи пак део, Ужице — Босанска граница, истина је трасиран још 1903 год., кад и цела ова пруга, али ће са извршењем причекати док се прво не сагради овај започети део до Ужица, и док се можда не направи други, нов зајам.
Дужина пруге од Сталаћа до Ужица |
износи свега 165 Кт. од тога,15 Ккт, долази
на део Сталаћ — Крушевац тако, да део Крушевац -– Ужице износи 150 Кт. Ова пруга Крушевац — Ужице при из-
вргењу претходних радова ско обележавања подељена је на о секција и то:
| секција Крушевац — Трстеник. П „“_Грстеник -- Краљево Ш „ _ Краљево — Чачак. ТМ „ Чачак — Кратовска Стена. М » _ Кратовска Стена — Ужице.
Остављајући прве 4 секције, да о њима пишу колеге, који су тамо радили, ја ћу овде укратко да упознам читаоце „Срп. Техн. Листа“ са трасом и пројектима за У. Секцију „Кратовска Стена“ — Ужице, при којој сам био као инжењер за време претходних радова
Почетак У. Секције баш је ва самој „Кратовској Стени“ на Ккт. 133+471 мерено од Сталаћа. Кроз ову „Кратовску Стену“ пруга пролази са тунелом истога имена, и граница У и1У Секције баш је на вододелници над овим тунелом. Свршетак ове Секције је на самој станици ужичкој, на Кт. 164-+500 (мерено од Сталаћа). Према томе дужина У. Секције износи =31+029 Кт.
Крушевац — Ужице — Босанска
Терен којим траса ове Секције пролази, делимице је раван и повољан, а делимице купиран и тежак.
У погледу правих и кривина имамо овај преглед :
(==
100 т. употребљен на 25 места
110: % па ма ИЕ и пао а об а, у а О а 200, а 555 Ме 290, Н а 250 7, пи 300, . по 400, . и ае 500, | па ар 1000 “ „ 4
2
:, Дакле на целој, релативно краткој Сек-
| ција имамо 76 темена и кривина.
Минимални пречник је Елип= 100: — т. " Максимални |, „ Ктах=1000. — т. Минимал. међуправа,, епип =40,26,— тп, Максимал. + ,, стах =17992:38 11. Дужина свију кривина = 9+161'69 Кт.
М „ правих =21+867:31 кт. дакле имамо кривина =30%, Е правих =70%
Што се тиче нивелете, и она је доста повољна.
Почетна кота нивелете на „Кратовској Стени“ је 299:50, а завршна на ужичкој станици 404:00. Према томе висинска разлика на целој Секцији износи 104:50 пт, те би, на дужину од 31 Кт., имали просечни, средњи успон око 3,40%.
Дакле, да је терен био свуда једнолик и повољан за развијање, нивелета би скоро могла остати у границама нешкодљивих уепона. Али су теренске прилике захтевале да се дозволе и већи у пони.
Максимални успон у овој Секцији је доо и употребљен је свега на 3 места у дужини (950+600+600=) 3150 т. Максимални пад такође је 10%» и јавља сеу исто