Српски технички лист

БРОЈ 7.

У Београду 17. Фебруара 1908. год.

ХЛ1Х ГОД

СРПСНИ

ТЕЛНИЧЋИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

МОСТАРИНСНИ ФОНД

У прошломе 6. броју овога листа саоп- | пушта слободан и бесплатан прелаз не само

штен је „Пројекат закона о слободном прелазу преко мостова на небродимим рекама.“ Ми сматрамо да је овај пројекат закона од веома велике важности и да се с тога треба њиме мало позабавити“

Овај закон има две главне сврхе, два главна задатка. Прва му је сврха хумане при-

_ роде, јер се њиме предвиђа слободан прелаз преко свију мостова на јавним путовима у

Србији, а друга му је сврха материјалге или тачније финансијске природе, —- да створи потребне изворе за грађење и одржавање мостова преко небродимих река,

Потреба овакога закона осетила се много раније, те је први закон о слободном прегазу преко мостова донесен 10. јануара 1896. године. Тим законом допуптен је слободан прелаз преко :остова. а за њихово грађење и одржавање узакоњен је прирез од 20 пара

за сваку појеску главу — годишње. Овохе.

закону тада су били противни народни по-

сланици из оних крајева, где нема неброди-

мих река, где се није плаћала мостарина. Они нису знали јаде онога народа који је бродио Мораву, Ибар и Колубару да избегне плаћања мостарине, било за то што му се не плаћа или још чешће што нема чиме да плати, Народ је бегао од мостовл а мутне и валовите раке односиле су жртве. Датили су се људи, давила теглећа стока — раниоци, кола и мал на њима односили су мутни таласи, али се о томе народни оци нису бринули, њиховом је крају добро а шта им се тичу 10. 15 и 20 људских живота утопљених сваке године у Морави и другим рекама.

На томе становишту нису били творци садањог пројекта и Министар Грађевина, који је пројекат усвојио и поднео Државноме Савету на мишљење да би га ускоро могао поднети и Народној Скупштини на решење. Овај законски пројекат иде и даље, њиме се до-

преко мостова него и преко скела, јер и ако се нар.д за последњих 10—11 година није давио онде где има мостова ипак се давио онде, где има скела; није имао чиме да плати скеларину и бродио је, а колико је тек људи промрзло, прозебло и пропало чекајући да се скелеџија смилује да их превезе или док се погоде у лицитацији за превоз, колико ли је стоке због тога пропало. Ко није патио са скелеџијом тај о томе не може ни појма имати.

С тога нам је овај пројекат закона симпатичан, ми му се радујемо и најискреније желимо, да се што пре озакони. Уверени смо, да су и народни преставници у цивилизацији, култури и хуманости за ово последње време измакли унапред. те овом приликом неће правити сметње доношењу закона са тако племенитом сврхом. Ми' се надамо, да овај пројекат закона неће имати начелних противника у Народној Скупштини.

Други задатак, друга сврха овога закона да осигура материјална срества за грађење и одржавање мостова и скела можда је мало непријатна, али је потпуно оправдана кад се доведе у везу са првом хуманом сврхом првим задатком. Путови и мостови на њима преко река потребни су, то не може нико спорити. Ну, док се путови како тако и ако бедно граде и одржавају кулуком, то се на мостове и скеле не може применити. Не мислимо у овоме случају на каменеи гвоздене но сбичне ;рвене мостове. За један мост преко Мораве потреб»а је огромна количина грађе, потребан је сгроман рад, потребна је вештина при раду, коју нема народ него из-

вежбани раденици и мајстори.

Нису нам при руци тачни подаци, али по сећању .„навешћемо један пример грађења моста преко Мораве.