Српски технички лист

Еј

И

мери могле повећати и брзине осталим возовима.

Бржа вожња добро би дошла нашем трговачком свету и транзитном железничком промету. А колики значај има брза вожња

за време извозне сезоне то знају сви који

у то време крше руке.

Све би ово изазвало истина велике трошкове али би се ти трошкови данас осетили много мање но доцније, кад 'будемо били принуђеним да извршимо појачање колосека

у време кад будемо већ саградили споредне пруге и положили по њима тине.

Ми мислимо да је много боље ту промену извршити сад овако како смо је предложили т.ј. употребити садашње шине с главне пруге на израду колосека нових пруга; а за главну пругу поручити нове шине.

Иначе — ако се тако не уради мораће се старе шине продати као старо гвожђе. а

Хлобии парк Сриског Ђродарског Зрушттва.

Саобраћајна срества играју веома важну улогу у трговини и индустрији а упоредо с тим и у целокупном развићу и напретку народа и државе. Путови. железнице, бродарство, пошта, телеграф и телефзн као саобраћајна срества од пресуднога су значаја за е:ономски напредак, онде, где нема добрих и довољно саобраћајних срестава не може бити ни напретка. То се најбоље огледа у грозничавој журби свију народа и свију држава, да своја саобраћајна срества што више развију и усаврше.

Које је од саобраћајнах срестава потребније, прече и важније ве може сетако лако пресудити. Ова поменута срества потребна су, она једно друго допуњавају, тачније речено све су то делови једне целине. За извесне врсте послова има превагу једно срество, за друге циљеве и потребе друго стрество. За саопштења потребна је пошга, за брза саопштења телеграф а за још бржа телефон; Пошти су опет потребни прво путови, па потом“ железнице и бродови — све у вези једно с другим.

Свежем воћу и свежем месу, потребна је колико јефтиноћа подвоза толико и брзина — железница.

Извесним земаљским производима потребна је јевтиноћа подвоза те да могу издржати конкуренцију, а ту потребу задовољавају само бродови. И код нас се та потреба осећа, а нарочито од кад је извоз упућен Дунавом. Дуж наше обале саобраћају бродови пет разних друштава; аустриског. маџарског, српског, румунског и руског, Ми ћемо се овом приликом позабавити пловним парком нашега друштва, жалећи, што немамо при руци податке о главним парковима, и осталих друштава, која нам са нашег немара и наше непажње конкуришу дуж наше обале.

Овом приликом задржаћемо се само на пловним објектима а другом приликом вратићемо се, да проговоримо и о условима и приликама, под којима наше Бродарско друштво ради.

Српско Бродарско друштво има сада осам пароброда путничких и торетних са укупном запремином

од 1724 тоне, а креће их укупна парна снага од 3275 индицираних коњских снага.

Прегледајмо пароброде редом. На прво место долази: У 1. „Цар Никола 11“ назван по руском императору и самодршцу Николају 1. Овај је елегантан путнички пароброд, са свима удобностима за путнике, елвхтричним осветљењем и веома гажљивом, љубазном и спремном посадом и послугом.

Брод има 309 тона запремине а креће га лежећа компаунд парна машина од 550 индикованих коњских снага. Овај брод саградио је 1898. године Христоф Рутхоф у Кастелу на Рајни, а машине Ешер Виси Комп. у Цириху.

П. „Делиград“, стари брод, који је одлично послужио Орбију за време ратова за независност па и 1885. године, а кад је створено Бродарско Друштво онда га је држава (1893. године) продал« Друштву.

И ово је елегантан и удобан путнички пароброд, јер је одмах 1895. године из основе реконструисан у радионици Општег Аустријског Грађевинског Друштва у Линцу, те је од обичног теретног брода претворен у модеран путнички брод са сви“а удобностима. Том приликом Делиград је добио и нову лежећу парну компаунд машину од 450: индикованих коњских снага из фабрике Шихау из Елбинга, Запремина му је 275 тона.

1. „Шумадија“ такође стари пароброд купљен од Дунавског Паробродског Друштва 1902. године, али потпуно обновљен у радионици Бродарског Друштва. Не може се спорити, да је и овај путнички пароброд елегантан и да има све удобности потребне путницима.

Запремина је овога брода 209 тона, а креће га осцилујућа парна машина од 420 индикованих коњских снага.

ТУ. „Мачва“ је тако рећи. први брод, који је набавило наше Друштво. И име је извесно дато по најплоднијем, најпродуктивнијем, па разуме се и најбогатијем крају наше отаџбине Мачве, којој је на

„првоме месту требао и да послужи.