Српски технички лист

а 5

О реформи наше железничке таршје.

(Наставак) |

Железничке тарифе страних земаља. Т. Путничке тарифе.

1). Белгија. Она је прва или бар мећу првима отпочела са редукцијом путничке тарифе.

још 1866 год. белгиска државна железница увела је на место пропорционалне тарифе или тарифе по кипометру, диференцијалну тарифу склопљену по нарочитом принципу који је добио име «белгиска тарифа». Почев од 35 км. тарифна је стопа опадала тако, да је за даљину од 200 км. достигла 606 од првобитне тарифне стопе.

Чим је ова тарифа ступила у живот, одмах је врло јако порастао путнички промет и број путника, који су путовали више од 35 км. који су управо и уживали спруштену цену тарифе, порастао је за 25%/. Али је са финансиске стране био резултат рбав, Губитак је био тако велики, да су тарифну ре форму осудили као кобну, и акото уствари није било право. Године 1871. ступила је у живот нова реформа Тарифна стопа за путовање до 35 км. смањена је за 129; А за даљине веће од 3> км, прописана је у толико већа тарифна стопа, у колико је већа даљина тако да је тарифа за те даљине била приближно онако велика, као пре 1866. год. У исти мах увели су и повратне карте са путнике, које су коштале 206 мање, За брзе возове била је 1866. г. доплатна такса 20'/ а сад је повећана на 25'/,.

Резултат ове реформе био је необично срећан у колико се тиче увећања путничког промета и бруто прихода; али чиста добит је опала. Међутим је цела земља економски много добила.

Погрешка која је изазвала лом 1866. била је у томе, што је тарифна реформа нарочито била у корист друге путничке класе и што је необично много ишла у корист путницима на велике даљине. Међутим Белгија је мала земља у којој су,даљине одреБене између 35 и 200 км. А како за путнике друге класе и оне који путују на велике даљине, железничка

године

цена транспорта није тако главна чињеница, да их она привлачи или одбија' од путовања, те зато није могао путнички промет да порасте у оноликој мери, колико је потребно, да се вишком путовања покрије мањак у бруто приходу, који је неминовно наступио услед смањења тарифе. У земљи која је тако мала по по пространству а густо насељена реду«ција цене вожње на мале даљине и за све врсте путника, мора да изазове знатно већи путнички премет.

2). Румунија. До 1. марта 1890. године, Зарина је била оваква:

1 класа 0,12 фр. по. километру

ПИ су ООУР 5

ПИ оте 5 ;

Реформа је извршена у две периоде — 1. 1890. год. учињена је ова измена:

Цене подвоза овакве какве су биле задржале су за дистанцију онолико колико је износила просечна

марта

даљина путовања. И то. за 1 путничку класу до 120 км. П 5 . 80 Ш 5 у Уб

Од тих тарифа почев смањена је тарифна стопа у толико већма у колико је даљина већа. Тако за 1 класу коштао је пут на даљину од 500 км. 30 дин., т.ј. по 0,06 дин. километар просечно; за 11 класу пут од 400 км. коштао је 18 дин. или просечно по 0,045 дин. по километру ; за [1] класу од 300 км; коштао је подвоз 9 дин, т. ј: 0,03 дин, просечно.

(Од ових даљина почев рачунала се подвозна цена са поменутим просечним тарифним стопама, (0,06 9.045 ; 0.03 дин. по километру).

1. маја 1891. год. реформа је допуњена увођењем цена за мале даљине. Примењено је обратно правило оном горе изложеном. Већ изложене тарифне стопе: 0,06; 0.045 и 0,03 дин. примењене су на даљине до 10 км., а од ове даљине почев тарифна стопа се поступно повећава тако, да за [ класу дестиже стару цену пре почетка реформе на 250 см. километру; за [1 класу на 200-том а за П1 на 160 км.

Према томе спуштене су цене за мале и за велике даљине, а за средње даљине повећаване су па не стопе по белгијској методи.

Дакле до 250, 200 односно 160 км. цене расту, а од 250 и тако редом до 500, 400 и 300 км, цене опадају. Изнад тих даљина примењује се стална најмања тарифна стопа. Највећа је тарифна стопа за 1 класу за даљину 250 км. и износи 0,0789 дин. просечно; за 11 класу за даљину 200 км. по 0,0565 просечно и за трећу за даљину 150 км. по 0,076 дин. просечно по км.

Тиме су постигнути ови резултати. –- 1880. год. био је број путника 2 354000 а у 1890. г, 2907 000 1891. — 4330000; 1892. — 5 365 000 путника. За три године, дакле порастао је број путника за читавих 128%/,. За исто време порастао је приход по километру од 4876 дин. на 6175 дин., дакле, око 279/,. Чиста добит несумњиво је порасла јер је вишак бруто прихода по километру далеко надмашио вишак трошкова услед већег промета, јер су пре тога возови били празни

3). Француска. У Француској су железнице подељене у две главне групе: државне, и железнице које експлоатишу компаније под надзором државе и према нарочитим концесијама.

а). Мрежа државних железница. Мрежа државних француски железница састављена је 1878. год. од окрајака које су експлоатисале ситније компаније и које их