Српски технички лист
а
— 126 —
јад Удружења Српских ИЖкжевера ц Лрхитејта.
ТУ. меени скуп држан 27 децембра 1907. год.
(наставак)
Председавао председник Н. Манојловић, бележио секретар Милоје Јовановић.
Присутни: Н: Манојловић, М. Милошевић, ј. Омедеревац, Ј. Андрејевић, С. Шевић, Д. Матић, М. К. Поповић, П. Омедеревац, Д. Мирковић, П. Димић, Д, Бо жић, К. Букавац. В. Трипковић, Ђ. Б. Златковић, В. Н. Вуловић, Ј. Симеоновић, К. Пешика, А. Петровић Д. Маслаћ, Милоје Јовановић, П. Гачић, Мил. Смиљанић, М. Аћимовић, Б. М. Јелисијевић, П. Јовановић.
Председник. отвара скуп у 9 :/, сати. Даје реч госп, Драг. Матићу.
Д. Матић, Према ономе што је донео Срд. Тех. Лист. и остала новине и ономе што смо чули из прочитаних скупштинских бележака види се да је председник владе јавно у Народној Скупштини казао да је недаћи у Честобродици криво незнање српских инжењера. Из примера који су овде пришлог састанка навели г.г. Ј. Омедеревац, К. Савић и Ј. Стефановић види се да се и у другим државама дешавају исто такве па и веће техничке недаће у техничким прелузећима, али нико није навео нитм може навесги да је за те неуспехе окривљен цео један ред стручних људи где их огромна већина нема никакве везе са дотичним неуспехом. Само је то ваљда «од нас могуће, да један бивши инже'ер, а сада председник владе, за један неуспех на коме су радили неколицина окриви све српске инжењере. Влада и Министар не истичу ону двојицу тројицу људи који су били непосредно највише допринепи да до овога дође и чије је мишљење влада усвојила, већ окривљује све нас друге, који или немамо никакве везе са овим радом, или чије мишљење влада
_ није усвојила.
Потпуно сс слажем са предлсгом управног од
бора и господина Вуловића, да овај неумесан прехор
и оптужбу од стране госп. Министра треба најодлуч“ није одбити.
Ј. Смедеревац: После извештаја г. О. Кузмановића осећам потребу да понова узмем реч по овом питању.
Г. Кузмановић је казао, да би се отпочета траса могла извршити да је место странаца био Србин предузимач. Дакле, искуство Њењвеш Тота изгледа да је било веће од свију-наших комисија и стручњака. Као што се види овај практичар инжењер је — много боље од свију наших инжењера који су тамо месецима били — предвидео све тешкоће и направио такав уговор да је после за накнадне радове, који прејектом наших инжењера нису били ни предвиђени, могао извући тако високе цене, да“ би ови накнадни радови коштали више него. целокупни предвићени радови на' целој прузи и да би предузимач на овим радовима зарадио мнсго
више него што би због ниских понуђених цена изгубио ка предвиђеним радовима.
С тога изгледа, да је надзорни инжењер изгубио присуство духа, па да би са себе скинуо одговорност, тражио је да се отпочети радови обуставе.
М. Милошевић замера управном одбору што није прикупио и изнео више података о овом питању
на основу чега би се могло правилније судити о целој овој ствари.
Честобродичка је несрећа ту, српска држава губи скоро милион динара и за то мора неко бити криви треба неко да одговара ако не материјално, а оно морално пред јавним мњењем.
(Ово.је питање у опште важно, али је за нас инжењере важно нарочито с тога, што је Председник Министарства са извесном злурадошћу и триумфом изјавио пред скупштином, да је свему овоме крива неспособност српских инжењера. А та злурадост изгледа да је дошла отуда што је он и раније ширио мишљење да су српски инжењери неспремни за веће техни-
чке радове, га се сада радује што је онто пророчки
могао да предвиди и што му је Честобродица, по његовом мишљењу дала право. —
Овај факт који је могао сваки који је обратио пажњу на то, добија тим већи значај, што он није усамљен. (Овако како је тврдио г. Пашић, мисле и многи други и труде се да ово мишљење што више прошире.
Честобродица је дала само прилику да се ти противници српских инжењера отворено изјасне, и да Честобродицу узму за доказ свога мишљења. |
Ова околност захтева нарочиту нашу пажњу и ми само њоме треба да се на којем од скупова озбиљно позабавимо.
Што се мене лично тиче ја одмах могу казати,
да је ово мишљење једна велика неправда према срп-
ским инжењерима, и ми треба најодсудније да то мишљење оповргнемо. После ове опште напомене ја ћу прећи и на
само честобродичко питање, које нас у овај моменат највише интересује. —
Колико сам ја чуо господу говорнике, која су имала учешћа у овој дебати ја нигам могао себи да створим јасну слику како је ова ствар текла. На против видео сам нешто друго. Видео сам један несистематски рад, видео сам да је рађено на парче. ја. жалим што господа говорници који су имали удела у овој ствари нису сва овде; а од оне господе, која су овде, могло би се захтевати да буду опширнија, да нам целу ствар изнесу у правој боји,. те ца ми можемо имати јасну слику о свему како је ствар текла.
(наставиће се)