Српски технички лист

БРОЈ 18.

У Београду 4. Маја 1908. год.

Х1Х. ГОД.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС1

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Техничка студија и инжењерски сталеж.

Овим се питањем у последње време бавило удружење аустриских инжењера и архитекта ва свом У скупу. У листу који то удружење издаје; саопштена је цела расправа тог питања и ми саопштавамо нишим, читаоцима само главне одлуке.

Донесена је одлука о потреби да се средњешколска настава врши по једном програму и решење гласи у главном:

Пети скуп удружења аустријских инжењера и архитекта сматра да је неизоставно потребно да се створе средње школе по сталном утврђеном програму из којих би ученици без икаквих накнадних пријемних испита могли ступити као редовни слушаоци на све гране политехнике те да затим могу добити право на сваку техничку струку за коју се тражи студија на политехници

Ђаци из реалака сада немају у Аустрији права да буду редовни ђаци универзитета, а обрнуто ђаци из гимназија примају се на политехнику. Тако је унеколико и код нас. Ђаци из гимназија имају права без икаквих испита, да се упишу на технички факултет, док ђаци из реалака морају при упису у правни факултет да полажу испит из латинског језика.

Пети скуп удружења аустријских инжењера и архитекта сматра да је ово очита неправда и да треба и ђаке из реалака примати на све научне гране универзитета, под истим оним погодбама, под којима се ђаци гимназија примају на техничке студије.

Нарочито све дотле, докле остану непромењене установе гимназија и реалака, треба ђаке из реалака примати као редовне слушаоце за ове струке:

а) Без икаквих испита на одсек за математику и природне науке у философском факултету.

6) По накнадном испиту из латинског језика и философске проподевтике за слушаоце

правног и медецинског факултета, као и за слушаоце философске, филолошке и историјске групе на философском факултету. Изузимајући једино студије класичне филологије и археологије.

На испиту из латинског језика тражи скуп да се изискују само она знања, која су потребна за читање латинских писаца лако разумљивог стила а да се не изискује знање ретких израза и речи.

Односно положаја инжењера као сталежа у држави и у друштву У скуп аустријских инжењера и архитекта донео је ову одлуку:

1. Улога која је у државној служби додељена инжењеру законом од 160. године, да буде помоћни орган правнику, јесте понижење и запостављање инжењера. Сем тога ово стоји у очевидној опреци са значајем инжењерских наука који оне имају за културни развитак државе. Ово спутава иницијативу инжењера. Узрок је успоравању, одуговлачењу и поскупљавању рада у служби, те се тиме штети држава. Аустрија услед тога у економском животу свом не корача напоредо с оним државама укојима је организација државне управе у складу с напретцима техничких и природних наука.

У Србији је инжењерски ред под непосредном управом полициских власти. И инжењери често благодаре Богу кад им је нестручни шеф бар факултетски образован човек, човек, који по општем образовању може да стане упоредо са својим инжењером. Зато смо и ми далеко од тога, да инжењери дају иницијативу и инпулс напретку. То данас чине у нашој отаџбини они, који имају уза се масу гласача те смењују и премештају не само среске но и окружне старешине. М код нас ин жењери стоје у служби полиције, уместо да полиција стоји у служби инжињерства, као извршна власт.