Српски технички лист

= 171 —

Не губити 'из вида да одржавање пруге у дугачком тунелу није лако. |

На основи свега изложеног комичија вели од двеју варијаната, требало би изабрати варијанту преко Веш — Стол. — Стража, као јевтинију у погледу грађења и падова и бољег распореда станица — с тим

јо да се претходно простирање клизање, да се у

изврши сондажа одреди узрок, дубину и напред пројектују све мере како треба да ле предузму за исушивање и осигурање земљ. од клизања.

Ао да се дренажа земљ. изврши пре цочетка радова који би могли изазвати клизање — усецање и насипање високих насипа.

Према овим извештајима господо, које сам вам у кратко изнео овде, мора човек да се запита, откуда,

поред ове две трасе, које су студиране на све могуће начине, да искрсне на један пут трећа траса, на којој апсолутно никаква испитивања иије било. Према овим извештајима, и ако они нису довољно црециозни, ми можемо да констатујемо са особитим задовољством да код наших инжењера није било незнање, и да су ова чисто техничка питања од стране српских инжењера не може бити боље обраћена, тако да се у том погледу немамо чега стидети.

ја вас молим да са овим завршимо ову дебату и да приступимо решавању о резолуцији, коју је управни одбор спремио и учинитеу њој оне измене, које налазите да је потребно унети.

После овога прочитана је резолуција, о којој је дебатовано прво у начелу а по том у појединостима и усвојена је ова

; РЕЗОЛУЦИЈА

У Народној Скупштини,

седник Министарског Савета у своме говору изјавио је, да је Честобродичкој

дица искуства код српских инжењера. Удружење Српских Инжењера и Архитекта,

оптужбе, расправљало је ово питање на својим месним скуповима на дане 27. а 30. децембра

приликом дебате о грађењу железничке пруге преко Честобродице,

Преднедаћи узрок незнање и оску-

осећајући сву тежину ове неоправдане увреде и тешке

1907. године,

и по довољном и исцрпном обавештењу о целом току овога рада, донело је ову одлуку: 1. Недаћа, која се десила на Честобродици, посматрана са чисто техничког гледишта нема ни приближно онај н онолики значај, какав јој се придаје у недовољно обавештеним круговима. Недаће ове врсте,

каква се код нас десила на терену честобродичком,

дешавају се и у другим земљама, па ипак тамо никада

нису давале повода за жучне нападе чак ни на оне инжењере, који су на томе радили, а још мање је коме падало на памет, да тога ради вређа и неправедно оптужује све инжењере у земљи. 2, При раду на Честобродици заиста је било грешке, али та погрешка није учињена незнањем и

неискуством српских инжењера,

није техничке него друге природе, шавано без довољно претходних студија по утицајима са стране и без обзира на то,

јер је то крупно техничко питање ре-

што су српски инже-

њери у своје време предочавали све тешкоће, које могу наступити у таквоме терену и указивали, шта све

треба претходно урадити, те да се све то

обиђе и избегне.

3., Поред тога недаћа се десила још и зато, што је без учешћа инжењера, без довољно знања и ра-

зумевања студију и грађење. железница; крив ј тај штетни систем подржавају.

4. Чувајући свој углед и достојанство,

дане увреде да одговара истом мером, али сматра за своју дужност, од српских инжењера све прекоре и увреде како од стране Председника

донесен закон, којим је према садашњим нашим приликама остављен и сувише кратак рок за е и сам систем управе и рада у железничкој дирекцији и сви они, који

Удружење Српских Инжењера и Архитекта неће на неоправ-

да најодлучније и најодсудније одбије Мићистарског Савета, тако и свих

оних, који тако мисле и изражавају се било у Скупштини било иначе. А Удружење је уверено и тврди, да

српски инжењери имају довољно и стручне спреме и добре воље, доказали, јер су предвидели и указали све тешкоће, које су се

вилно решавају, а то су и овом приликом појавиле.

да све културне техничке задатке пра-

плина дјела самита

Примедба. — Олучајном грешком нису у почетку овога записника исписана имена свих присутних чланова на овоме скупу. С тога накнадно додајемо да су на овоме скупу присуствовали још и г. г.:

Кирило Савић, Миливоје јовановић, Бож. В.

Јовановић, Б. Таназовић, Драг. Андоновић, Мил. Л. Павловић, М. Вујовић, ]. Обрадовић, ј. Букавац, М. Стевановић, О. Кузмановић Вл. Поповић, М. Каракашевић, Мил. Ђорић и Ј. Х. Јевтић.

о униилиистљли чак шет зтевљиниа