Српски технички лист

— 260 —

После тога говорник је прешао на расправу о брзини кретања. Вели да је најбоља метода за мерење брзине ова: Треба, кад је ваздух доста миран, прелетати неколико пута једну дуж тамо и натраг, па из добивених резултата узети просечну вредност. На тај начин је нађено, да је лађа старог типа од 1906 године пловила брзином од 50 километара на сат оба мотора раде, а 40 километара на сат кад само један мотор ради. Али се ове брзине могу повећати ако се сасеку унеколико пера на пропелерима.

кад

Говорник напомиње да би лађе лабавог система можда могле постићи или већу брзину кретања или да дуже време плове, али никад и једно и друго уисти мах.

За ваздушне лађе лабавог система поставља говорник ова три принципа:

1). Оне не могу за исто време проћи онолики простор колики пролазе лађе скрутим костуром.

2). Ако им се повреди ћелија за гас, не само да губе моћ летења увис, већ много брже про-

мене облик, што је за крмањење врло неподесно.

3). Како ће им се одржавати облик зависи од дејства споредних балонета и од хода мотора.

На завршетку говорник саопштава интересантне податке о напредовању свом.при усавршавању балона. Вели да за успех има да благодари стицају врло многих срећних прилика. Жали што и мчоги други проналазачи немају те среће, која је њега пратила. И ако зна да има много људи, који се бацају на проналаске не имајући ни довољно спреме ни знања; опет мисли, да би рад на проналасцима требало потпомагати.Њему је непрестано лебдео пред очима државни или иначе други какав институт, који би располагао великим новчаним срествима и имао на расположењу доста стручњака, и који би прихватио сваку добру мисао на пољу проналазака, испитивао је и потпомагао. На тај би се начин, по његовом мишљењу, најлакше и најсигурније издвојио кукољ од жита. Изјављује да је готовдаи сам лично потпомогне установу таквог института.

Као што се из овога види, граф 2еррепп је саопштио многе значајне податке из својег дугогодишњег искуства. Сам се потрудио на главни скуп инжињера да држи предавање и ако су баш у тај мах на Боденском језеру вршили важне олите с новим крми. лом на најновијој лађи његовој. О томе је био добио овај телеграм.

„Полетели смо при врло подесном времену у 12 часова :4 минута. Крмило са стране врло добре. Брзина преко 55 км на сат. Са 250 метара одличан силазак помоћу мотора у 2 сата 45 минута.“

Ј.

онда оне.

Рад Удружења Српских Инжењера и Арлитекта

Записник редовне годишње ' скупштине Удружења Срп. Инжењера и Архитекта која је одржана 1. јуна 1908. године у Беобраду у сали универзитета,

(Наставак)

2. Драг. Андоновић налази да се извештају може замерити због "тога што не помиње нове редовне чланове, штоје у толико нужније, што управни одбор по његовој (г. Андоновићевој) писменој преставци „није ставио на дневни ред дискусију о томе: Како се за редовне чланове удружења примају и они који немају квалификација за то, реч је овде, вели, о примању за редовног члана удружења официра који нема оне квалификације које: устав прописује. Моли председника за од говор по овоме, што нису по његовојпредставци унета у дневни ред за дискусију и она питања која је он предложио; и на основу чега је примљен као редовни члан удружења официр Стеван Бошковић без квалифи-

кације за редовног члана удружења.

г. Душ. Божић. ја сам примио писмо, којим је г. Андоновић тражио да се за већање унесе у дневни ред данашњег збора између осталог дискусија о примању у чланство неквалификованих лица, али како је по томе питању већ већано у месном скупу и са погледима г. Андововића се нико није слагао, како је та преставка поднета после рока који предвиђа члан -6. нашега устава, то је управни одбор донео решење, да се дискусија коју предлаже г. Андоновић не ставља у дневни ред, а то у толико пре што је предлог писан тоном који се не би могаопрамити као тон у коме треба да се огледа учтивост у односима чланова према управи

удружења. (Чита писма г. Андоновићева) па наставља: што се пак тиче пријема г. Ст. Бошковића у ред редовних чланова удружења српских инжењера и архитекта имао бих да објасним само у оволико; г, Ст. Бошковић поднео је молбу управном одбору да га прими за редовног члана, Управни одбор обавестио се од свога потпреседника г. Кирила Савића, који радећи у Русији зна односе тамошњих школа, па кад је добио обавештење, да је школа коју је свршио г. Бошковић

у рангу Зелике Школе, а имајући на уму и околност, што г. Бошковић ради на једном важном техничком послу у Србији, на коме је послу дао и доста радова, предложио је на основу члана 6. (а и 6.) г. Бошковића за редовног члана месном скупу, који по члану 12, нашега устава и има права да прима редовне чланове. Ни један члан у месном скупу није имао ништа противу овога предлога па ни сам г, Андоновић, који је био присутан и г. Бошковић је примљен за редовног члана. Члан 12. устава даје та права месноме скупу зато сматра, да би по овоме питању требала да преста е свака дискусија.