Српски технички лист

— 288 —

нивање пољопривредног одсека философског факултета.

(Оснивањем тог одсека на философском факултету створиће се могућност, да се упоредо оснује и одсек за пољопривредне инжињере на техничком факултету, јер поред наука које су већ заступљење на техничком факултету потребне су за стручну спрему пољопривредних инжењера још и извесне чисто пољопривредне науке, а оне ће бити опет заступљене у новом пољопривредном одсеку филос. факултета

Одсек за пољопривредне инжењере могао би постати бифуркациом одсека за грађевинске инжењере на два одељка; јер ће већину наука, које се сад предају у одсеку за грађевинске инжењере, слушати заједнички и пољопривредни инжењери.

Кавка је разлика у програму за грађевинске и пољопривредне инжењере види се из следећих података с Велике Техничке Школе у Минхену.

Укупан број часова за време од осам семестара у одсеку за грађевинске инжењере износи недељно 233, а у одсеку за пољопривредне инжењере 223 часа, а код ових последњих заједнички су с часовима грађевинских инжењера 169 часова, а само 54 часа долази на науке, које нису заједничке. Ти часови распоређени су на ове науке:

1). Ботаника 6 час. нед. 2). Агрикултурна хемија

3). Земљорадња и бонитирање 4). Познавање зиратне земље о). Матеорологија

6). Пољопривредна мелиорација Т). Ливадарство

8). Биљарство (РНапхепђац)

9). Грађевинске конструкције 10). Пољопривредне справе 11). Обрада и употреба тресета 12). Културно техничка вежбања 13). Пољопривредне грађевине = 1 Кад се узме у обзир да се у нашем техничком факултету већ предају и грађевинске конструкције и пољопривредне грађевине и да те предмете пољопривредни инжењери могу слушати заједнички с грађевинским инжењерима и архитектима, онда се горња разлика у броју часова своди само на 39. часова за свих 8 семестара.

На Великој Техничкој Школи у Дармштату имају грађевински инжењери свега 293 часа недељно у свих 8 семестара, а пољопривредни 262 часа, од којих су 244 часа

Ср у 05 60 да ко = КО 02 сло

заједнички, с првим а само 18 часова имају пољопривредни инжењера из наука, које се не предају грађевинским инжењерима.

Из тих података може се видети Даљу-““ станова одсека за пољопривредне инжењере при тсхничком факултету нашег Универзитета неће стајати великих жртава.

На основи овога реферата, професора г. Н. Стаменковића Савет Техничког Факултета једногласно је решио, да се поред одсека за грађевинске инжењере оснује и одсек за пољопривредне инжењере и да раду томе одсеку почне 1. Септембра 1909 године, ако би до тог дана био установљен пољопривредни одсек на философском факултету. За отварање оваког одсека за пољопривредне инжењере није потребно ново законодавно решење, јер је чл, 2. Уредбе Техничког Факултета предвиђено, да се према потреби, а на предлог Савета Техничког Факултета и по одобрењу Министра Просвете могу отворити одсеци и. за друге техничке гране које нису данас на том факултету заступљене,

Можемо се надати, да потребно одобрење, да се горња одлука Савета техничког | факултета у дело приведе, нећс изостати и | да ћемо у скоро видети задовољену и потребу у стручно спремним радницима у пољопривреди, која је за сад и остаће увек као основа нашег економског и привредног живота.

Пут уз Љубовиђу и Завојшницу.

На карти Србије постоји уцртан а и званично се бележи окружни пут : Ваљево — Пецка — Љубовија. Све би то било исправно и лепо, да није Прослопа.

Прослопом се назива место, на оним брдима, на водомеђи реке ЈЉубовиђе и реке Пецке, где тај пут идући од Пецке ка ЈЉубовији прелази ту водомеђу.

Део тога пута између реке Пецке и ЈЉубовиђе —- док се од Пецке попне на Прослоп и сиђе у реку Љубовиђу — не може се ни у ком случају назвати путем а још мање окружним путем. И ако су ту знаци од старе калдрме и од давнашње израде пута, ту су таке низбрдице, окуке и стене по путу, да је немогућно проћи и празним воловским колима пра иоле ружнијем времену.

Стога треба или поправити пут преко Прослопа т. ј. израдити од Пецке до реке ЈЉубовиђе нову трасу или нов пут, или док се то не нареди избрисати са