Српски технички лист

-— 291 —

год. који су натопљени тером 1906. године констатовано је, да је на друмовима с осредњим и лаким саобраћајем кора тера остапа готово неповређена и не: поабана, и ако је било врло непогодно време прошле зиме, Али и на друмовима прве класе где је вели«и саобраћај може још и данас да се види дејство натапања тером вршеног у прошлој години, јер се и данас на тим друмовима после киша ствара мање шљама и љига но на оближњим друмовима који нису били натопљени тером.“ П, мишљењу г. Ап ђег Апег

при натапању друмова тером није једино главно да се веже и сузбије прашина већ је исто тако важно да тер чврсто веже макадамисану површину те да се добије чарста кора нека врста тер-асфалта, која је за вожњу врло подесна.

У Аустрији већ су одавно правили покушаје за сузбијање прашине и то у Карлсбаду. А од године 1905. на овамо полаже,се и на другим местима све већа пажња сузбијању прашине по друмовима. Године 1907. склопљено је у Бечу друштво коме је циљ да сузбија прашину по друмовима и дим из фабричких димњака и димжака у опште. На челу управе тог друштва стоји начелник одељења за друмове и мостове у ми нистарству унутрашњих дела (јер нема мин. грађев), Атеа Вишег уоп ХУеђег-Еђепћој који је у исти мах и уредник аустријског недељног часописа за јавне грађевине. У Бечу су на једтлом друму ка [ лиђега-Матја Гапхепдог пробане неколике врсте горњег строја, којима се тежи да се сузбије друмска прашина. Ускоро

ће се тером натопити главне стазе у бечком Пратеру.

Немачка је заостала у сузбијању друмске прашине.

За саду Немачкој нису чињени знатнији покушаји за сузбијање прашине по друмовима. С успехом употребљен је Уез ши али само за циљ спортова и аутомобилске трке. Кад се јави потреба да се друм или каква јавна просторија за кратко време обезбеди од прашине (вежбалишта за гимнастику, војничка вежбалишта, просторије за вепике параде и т. д.) служе се и другим срествима; на пр. Калцијум клорид, русдуралит. Али ово привремено сузбијање прашине није крајни циљ коме треба да теже надлештва за одржавање друмова. Много су важнија она сре"ства, којима се прашина отклања за дуго време.

тонит,

На многим местима у Немачкој питање: да ли има смисла сузбијати прашину по друмовима2 Саобраћај по њима још није толико жив, те

поставили су

се и незгоде од прашине слабо осећају. Можда је то за данашње време и истина. Апи ће без сумње аутомобилски саобраћаји у Немачкој ускоро бити тако исто развијен као што је у Француској. Тада ће сеи у Немачкој стећи искуство да се друмови нагло кваре и лако је предвидети, да срества која су до сад употребљена за одржавање друмова неће бити више до» вољна. Што се тиче друмова Немачка је у другом по-

ложају но Француска. Тамо су главни друмови (топјез пабопај5) величанствено израђени и одржавају се у добром стању. У Немачкој су друмови сасвим различити, у једним су покрајинама добри а у другим лоши: У Баварској и у Пруској били су почетком прошлог столећа у најгорем стању, Нису имали подлоге. Делимице под утицајем Наполеоновим још се нешто и жртвовало било за војничке железнице,

путове али кад су дошле онда су друмови потисн,ти у други ред, Међутим су данас опет друмови добили

интернационални саобраћај

важност за а могу бити важни и за војничке циљеве ако би се железнице онеспособиле тиме, што би непријатељ порушио важне мостове или друге вештач«. велике масе војске.

грађзвина, или ако нису довољне за Било би дакле време да се предупреди разоравање друмова, које ће ступити услед пролаза путничких аутомобила, теретних кола и товарних возова (Когођег — ове друмске ло-

комотиве с вагонима, Ренардови возови и т. Д.).

неминовно на

У Немачкој би требало створити централну управу за друмове по примеру удружења немачких железничких управа, пошто друмови имају данас војничког значаја. Али ће у појединим пределима бити потребно осигурати веће суме за израду нових или одржавање постојећих друмова; којом би се приликом чинили опити с натапањем горњег строја тером и другим као наставак опита чињених по другим земљама. При изради нових друмова требало би водети рачуна о аутомобилском саобраћају, па материјал за горњи строј и кабијање гарним ваљцима прилагодити новим потребама. још би било на месту да се размисли о томе да ли не би требало сад одмах употребити тер или друга срества за сузбијање прашине.

НАЦРТ

за Правила о спајању имања са уличним каналима и извршењу канализације имања у Београду. »

На основу чл. 7. закона о трошарини од 13. јуна 1884. године и чл. 36. грађевинског. закона за Београд, прописују се ова правила, о спајању имања

# Пре него што би питање о каналисању приватних имања у Београду, чију велику важност није потребно нарочито истицати, било дефинитивно свршено у општинском одбору и добило законску санкцију одобрењем надлежних министара, ми сма» трамо за потребно да и шири круг наших читалаца гупознамо са нацртом правила и правилника за каналисање приватних имања и везу са општинским каналима, које је израдила нарочита комисија састављена из стручњака и општинских одборника. Сходно програму нашега Листа, ми тиме желимо да нашим читаоцима дамо могућности да о појединим одредбама даду своје мишљење и евентуално изнесу своје примедбе, што ћемо се и ми постарати да учинимо у једном чланку, пре него што правила и правилник буду дефинитивно усвојени.

Ур.