Српски технички лист

— 328 —

ници су 75 см. високи и у првом слоју је либаж Над доклом из два реда тесаника по 75

см. висине озидан је стуб који ће имати 8

реди тесаника по 0,70 см. висине. Тесаници долазе само на округлим деловима стуба а на правом делу између округлина редови полутесаника 0,40 и 0,30 м, висине, Конструк: циони квадери имају преко ! м“ запремине Високи су 0,75"мет. а широки 1,20 дубоки 1,40 мет.

Сви су тесаници и полутесаници босирани, те ће сви стубови имати врло стабилан изглед.

На последњем стубу није било оноликих тешкоћа колико на први два. Фундаменат је ископан без оплате (Зридуапд). Место оплате саграђен је кесон од талапа и са три хоризонтална јака појаса, који је имао да штити да се земљиште не осиљпе.

Кесон је поступно спуштан на ниже док се није укљештио у слој врло чврстог конгломерата и ту стао.

Затим је продужено раскопавање темеља помоћу динамитских мина, За време раскопавања кесон је од времена на време подупиран оздо. На тај начин просечен је „чврсти конгломерат скроз и засечен слој жуте и плаве збијене пескуше (Теге!).

Ту се застало од прилике на 1,50 мет. испод дна Ибра. Воде је било, али не у великој количини. Највише је воде било пре неколико дана, када се с радом морало престати због сондаже, коју је надзорна секција била предузела. Паишло је било 1,61 м. воде за два дана нерада, а то је близу 100 м.. Вода је савладана једном црпком с мембраном.

Слој пескуше простире се неколико метара дубоко. Солдажан је дошла до 3 мет. испод дна фундамента.

Надати је се, да ће извршење овог трећег стуба ићи врло лако и да ће брзо напредовати, ако не буде сметње при транспорту камена. ·

Инундациони мост тек се сад почиње.

Скројени су шипови и талпе за оплату. Талпе су 15 см. дебеле а шипози 25/25 ду"жине 5 м. и 5,60 м.

У пројекту за мост предвиђена су кљешта огромних димензија 2585 см. и преко 7 м. дужине. Све од растове грађе. Зашто ће толико јака кљешта не знамо.

Испод првог слоја смољнице, који је око 0,60 м. дебео, настаје слој ситног песка око 2,00 м; а испод овога слој шљунка или конгломерата. Први шип могао је продрети у

земљу под ударцима гвозденог маља од 250 кгр. тежине једва 3 м. дубоко Даље га није било могућно побити јер у последњим серијама удараца није силазио ни по 1 мм.

Ово је последња фаза посла коју сам још видео.

На целој овој деоници од 2 км. ножица насипа (око 3 — 4 м. висине) осигурана је трпанцем а косина имаће да се обложи калдрмом око 50 см. дебљине.

Као што с: из свега овог види ово је врло интересантна и скупоцена деоница.

Рад је и леп и солидан“.

566

Један предлог

Први жепезнички воз стигао је !. ов. мес. у Ваљево. За кратко време још па ће се цела пруга предати редовном саобраћају. Аранђеловачка пруга такође се енергично ради. И она ће се идуће године си гурно довршитити.,

Обе ове пруге везују се у Лајковцу. још а«о се приступи и трећем краку из Лајкозца, грађењу пруге за Г. Милановац и Чачак, онда ће Лајковац бити јел на од најживљих станица. Још сад са распитуј у трговци о ценама земљишта око желез. станице, како би приступили подизању магацина. Уз магацине почеће се подизати зграде за станове. Поред ових друге радионице, кафане и механе. За кратко време, не рачунајући трећи железн · крак за Г. Милановац, Лајковац ће постати варошица, као што је Младеновац постао.

За то време, докле се ово село буде развијало подићи ће се многе зграде на местима где буде који сопственик желео. Тек кад се буде развила читава варошица, појавиће се и питање о проглашењу овога села за варошицу, јер ће то онда и месна потреба захтевати.

Ако се сад још у почетку развијања овога места не буде водипо рачуна о будућности његовој, онда ће будућа регулација варошице Лајковца стати много жртава, а доћи ће у питање и само извођење правилне регулације. Јер кад се сад без икаквог програма и реда подигну грађевине, тешко ће се, кад буде потреба захтевала, моћи експрописати, те ће за дуги

-низ година једно ново место остати осакаћено само за-

то, што се раније није водило рачуна о његовом развијању, кад му је било време. То време за утврђавање будућег плана варошице, па макар и село остало сад је наступило. Оад о свему треба · водити рачуна, јер ће доцније скупо стати.

(С тога би најбоље било кад би ово питање узела држава у своје руке. Сва околна земљишта око

жРадници су готово све сами Срби овдашњи и приморци и неколико Талијана каменорезапа.