Српски технички лист

–-оруј]-——

се једино тако моћи огарантовати њихово добро дејство. Сем незнатног додатка шећера и угљендиоксида који, као код шампањера и секта, ликој мери добром расположењу, ова пића не би требало да садрже никаквих страних састојака. Строго узев као нешкодљива вина (вина без отрова) могла би се сматрати само она пића, која су "остала из преврелих природних вина и којима је алкохол одузет дестилацијом помоћу згодних апарата, али таква пића; која су постапа из комине која је стерилизирана и онеспособљена за превирање и ако је у њој преостало биљњег шећера.

доприноси у ве-

Исто то вреди и за пива без алкохола. За њ•: хово произвођење користимо се особинама извесних гљива које проузрокују врење, да алкохол и шећер разлажу на угљен диоксид и воду. Тако се н. пример без алкахолно пиће с пивском аромом добија кад се стерилни зачин са хмељом или и без хмеља пусти да преври у стерилисаним судовима без приступа ваздуха а за превирање употреби чиста култура гљиве СИгошусез па се затим филтрирањем издвоји гљива и пиће најзап импрегнише угљен диоксидом. Поред ових „безалкохолних пива“могу се као безалкохолна пића сматрати и она чија имена указују да у њима има састојека „сладе“ (Мајл). Таква су „Мајг0!“ ,Мајвветапке и друга. То треба све да су продукти састављени из воде, хмеља и сладе или место сладе у крајњем случају делимице мало шећера и диоксида.

импрегнирана угљен

Многе пенушаве лимунаде каје долазе у трговину и носе имена разнога воћа садрже наравно врло мало алкохола у себи. јер то су мешавине од воћњег сока, Њих практички можемо сматрати да су без Аки пића нису по постанку алкохолна пића, нити могу садржати алкохола; то њих не можемо рачунати као пића оспобођена од отрова (алкохола):

шећера и угљокиселе воде,

алкохола. како та

Дуван има јаких отроза у себи. Дуван има у себи сумпора и азота, око 4 до 4,59 и с тога дувански дим има у себи сем накотана нарочито још сумпгорводоника, амонијака, цијанске киселине, (Вјаџзапгеп) етеричног бренцовог угља, чије се отровно дејство многоструко доказало; а сем тога продуката спичних смоли и теру у којима има мале количине фенола. Хронично тровање дуванским димом према томе не показује ни у ком случају какве показује тровање чистим никотином, Филиолошко дејство дуванског дима на организам показиваће више мање слику тровања услед свију поменутих састојака. После многог пушења

с тога успоравање

исте патолошке знаке,

јаког дувана наступа срчане радње, притисак крви у жилама опадне а често и успоравање била. Ове су то појаве, које, при пушењу дувана коме је одузет никотина с њим и знатан део азота, истина потпуно не исчезавају, но се само јављају у слабој форми. Али

сам тога састојци дуванског, дима па био то дуван чист или дуван коме је одузет никотин, који су у води растворни јако слабе моћ варења стомачног сока, мора се свакојако 6 гледишта хигијене и медецине огласити, да је пушење дувана штетно по здравље. Дувани без никотина, или правилније речено, дувани са мало никотина у себи, свагда ће само ублажити отровнсо дејство оригиналног продукта, али ће тог деј-

ства ипак бити.

Да се дувану одузме никотин има две могућности, Или ће се сиров дуван припремљен за пушење деникотинизирати или ће се дуванском диму одузети отровни састојци колико се то може. Дувански дим знатно се ослободи отрова ако се пропусти у иста и плућа, кроз вату која је натопљена с раствором хлорида гвожђа (50,0) — Н Тот је у том смислу правио опите с цигарата у којима је бипо 4.3"/, азота и, 1,55% , никотина, а у чијем је диму било 0,017 цијанске киселине. Уметањем ватг натопљене раствором хлорида гвожђа одузето је диму (остало је у вати) 71,8% целокупне садржине никотина, односно оних база на које се он распада; 66,1%), амонијака и сва количина сумпорводоничних једињења. Заостало је цијановодоничне_ киселине само 0,009" „Исто је тако вата потпуно опсорбовала смрдљиво етерично бренцово уље тако да је отровно дејство дуванског дима знатно је у пикавцу

(остатак цигаре) порастао садржај никотина за 3509/, било га је дакле 2,09%/, С стога ни у ком случају не

ублажено. Важна је и то околност да

треба угашене цигаре поново палити и пушити. Нема разлога употребљавати као срества за

апсорбовање угљен моноксида, кога иначе има врло мало у дуванском диму, или другог чега, јер је новијим радовима доказано, да је угљен молоксид у диму у врло малој количини иу врло благом раствору нешкодљив, сасвим те је за деникотинизирањ сировог и урабеног неколико метода. Најстарији начин Метода се састоји у употреби раствора танинске ки-

селине (бетрзапгте) у разблаженом екстракту ориганума Међутим Геролдове патент цигаре и ако танин ве-

зује никотин, имају у себи још много никотина. Зато препарирање таквих цигара није с хигијенског следишта

методи употребљују се издвоји

раствор хемоглобина

дувана показао је (тегоја

патентирано

никакав бољитак. — По другој аллелије те да се најпре апкалоид (никотин) из својих једињења а затим се дуван чисти још у безваздушном простору. Да би се доцније кад никотин из дувана сублимише обновила еластичност лишћа

дуванског која услед сублимације пропада, изпаже се лишће упливу водене паре, која се развија из воде обигме температуре (управо држи се у влаж-

ном простору, [Ло трећем патенту готови дувански фабрикати загревају се према врсти фабриката на 150"

до 195% О. то се врши у затвореним судовима који су изнутра обложени азбестом и слојевима стаклених у-

ских цеви. Паре које се при том загревању издвоје и које поред никотина садрже у себи и амонијака и