Српски технички лист

— 344 —

жење тога пута од Умке преко Дубоког |

до Обреновца. Лубоко је, као што је познато, клизав терен, а пут је проведен преко брда и јаруга са веома јаким успонима и оштрим кривинама у серпентинама Тај део пута је и тежак и опасан нарочито зи: ми кад је поледица и блато.

Ова тешкоћа давно је запажена; одавно се осетила потреба, да се преко или поред Дубоког сагради други пут, који би одговарао савременим техн чким захтевима и захтевима данашњег са браћаја. Као и за многе друге послове тако су и овде излазиле: комисије, али стварнога резултата није било Е

Од Барича до моста преко Колубаре велика вода плави пут, и скоро сваке године с пролећа мора да се прекида саобраћај. Разуме се, даи о овоме треба водити рачуна и пут издићи изнад нивоз велике воде, те да се саобраћај осигура.

Ако хоћемо да сачувамо Макишки пут и ако хоћемо да имамо преко зиме сигурну и добру везу Шапца и Ваљева са Београдом онда пред нама стоје четири задатка и то:

1, да оправимо камену подлогу и израдимо шљунчани застор.на Макишкоме путу од Чукарице до Умке, а онај део од Чукарице до железничке пруге и даље ће служити на част општини београдској ;

2. да осигурамо обалу од Сав:асњоме и пут од Остружнице до Умке;

3, да нађемо. најповољнију трасу и из-

радимо нов лут. преко Дубоког или поред Дубоког и Саве; и

4., дапут од“ Варича у ДО колубарског моста наспемо' и подитнемо изнад висине највеће воде ' | - ~ у

А чим се ма један од ових послова

сврше одмах се треба постарати и за људе који ће се старати о одржавању пута.

Према нашим садањим приликама, када

· цео држ. буџет износи тах. 300.000. динара. годишње. „за све. грађевине жа суву и води, "када су путови, остављени на милост само.

управних. округа .и када се кулуком неда апсолутно ништа ' урадити, нема : изгледа да ће се што моћи урадити и поправити на Макишком путу, а више је ин да ће нампи ова, тековина пропасти.

ЛЕ

" Једини излаз, да очувамо већ израђене путове и да оне рђаве постепено поправимо

јесте у новоме закону о путовима, зато и опет понављамо : Дајте нам, и путовима |! Септ. 1908 год.

Б. х = >“ а ; га

то што пре закон о

3 —а.

Радничко обезбеђење. 1. Развитак законодавства за радничко обезбеђење а). Старије законодавство

И пре доношења правог закона о радничком обезбеђењу тежило с: увођењу овога обезбеђења делимице другим законима, а делимице стицајем извесних околности и односа између раденика и послодаваца.

Пре доношења самога закона о обезбеди раденика, о обезбеди су се бринули:

1.) послодавци (подузетници);

2.) радничка удружења и организације саме и

3.) друга јавна хуманитарна удружења.

Овде ћемо укратко изнети како се вршила та обезбеда радничка, те да се с једне стране види, за шта се везивало радничко обезбеђење а с друге стран: да се разуме, шта је и колико све рађено, па да се дође до овога начина обезбеде, какав је сад законски загарантован.

Обезбеда у болести. била је предвиђена у једном низу прописа за слуге, у којима се одређују дужности господара да се брину о слугама за време њихове болести. Општи немачки трговински закон и у редба о поморској и мрнарској служби пред-

"виђали су исто тако да се за време болести

трговачких помоћника, мрнара и осталих рад'ника о-њиховом издржавању брину њихови принципали или притежаваоци бродовља..

- Важније од овога је обезбеда у несретним случајевима јех адшћа који је изведен још из римског права. По томе у извесним случајевима постаје обавеза да се "даје оштета у случајевима несрегног- осакаћења или смрти кад се може рећи да је се дошло до тога „злим удесом“. Многа партикуларна' права проширила су опште правне "прописе за ове случајеве. Најв-ће прошире'ње добивено је на основу прониса о накнади штете у царевинско немачком. закону за обавезну одговорност од 7. јуна 1871.