Српски технички лист

— 346 —

„Још у фебруару ове године пустили смо да се изрази наше убеђење, да лечење социјалних штета не треба тражити само на путу репресије социјалдемократских изгледа, већ то лечење треба вршити равномерно и позитивним побс-љшавањем радничкога стања. Ми сматрамо за своју царску дужност, да царивинском већу ставимо понова на срце овај задатак; па ћемо све са већим задовољством погледати на све успехе, којим је Бог видно благословио нашу владавину, ако нам пође за руком да некад добијемо сазнање о томе да смо отаџбини оставили ново и дуже јемс.во за њен унутрашњи мир, и да смо потребитима створили већу сигурност за опстанак, на коју они имају права. Ми смо уверени, да ће сс у овоме сложити и све остале владе савеза, а надамо се у помоћ целокупног царевинског већа (скупштине) без обзира на положај партија.“

„У овом је смислу прво подвргнут преради у прошлој сесији поднети пројект закона за обезбеђење радника против несретних случајева (злих удеса) у раду према оним дискусијама које смо имали у царевинском већу, па тако прерађен пројект подносимо опет. Као допуна овоме пројекту додата је и организација радничких болесничких каса, Али и они, који нису у стању да зараде и зарадом да се обдрже због старости и неспособности за рад, имају права, да се од друштва у коме су, од државе у којој су, надају и очекују више старања за њихов опстанак, но што је то било до сад.“

„Да се за ово обезбеђење нађу права средства и путеви зацело је тежак задатак али је то у исто доба и један од оних најузвишенијих задатака, који треба да занима свакога појединца, који стоји на темељу етичног и хришћанског народног живота. Теснији спој овога питања са реалним силама народнога живота, као и схватање да се извођење обезбеђења изврши корпоративним организов:њем под државном заштитом и државним старањем, надамо се Ми, да ће омогућити решење овога задатка, за које решење сама издвојена државна сила и моћ није дорасла. Но и поред свега тога, и на "овоме путу решавања неће се постићи циљ ако се не даду знатна тредства.“

Овај се програм постепено изводио и ако је било потребно савладати многе тешкоће у парламенту, а и ван њега, па да се изведе ово велико дело социјалних реформа. Колико је борбе било пот;ебно за ово једна

боље ће се видети кад се мало ниже доле прегледа колико је закона по овоме донесено у Немачкој. Овако обезбеђење (осигуравање) у овако великим масама било је за оно доба нешто нечувено, па је за извршење његово недостајало тачних статистичких података. И та околност учинила је, те се творцима тадањег радничког обезбеђеља може да пребаци, да су овај гигантски посао извртили без довољног научног испитивања, те је тиме учињена погрешка, која ће да има последице тек сада у будућности; али је исто доба не може им се с друге страна довољно похвалити далеки поглед и вид као социјална обазривост при стварању овог радничког обезбеђења; јер и ако нико не сматра ово радничко осигуравање овако како је данас да је потпуно, исцрпно и на строго научној основи ипак никоме неће пасти 03биљно на памет да га одбаци, и ако се у њему има много што шта да поправи.

Али да је се са овим питањем о обезбеђавању радника чекало, док се не скупе подаци нужни да се решење донесе на строго научној основи, онда ко зна, да ли би се

опште дошло до икаквог решења. То тврди и ЗентоПег у своме делу Огишач55 дег аПеетећлеп Мој ушвећан а сћге где вели „да се ово све није свршизо под Бизмарком то би прошле генерације, док би се кренуло корак у напред. Парламентарне уставности са њиховим јаким партијским интересима и интересима појединих класа понајчешће су неспособне за социјалну реформу,“ па даље с правом изјављује, да је решење овога питања у Немачкој „светско историјски обртај у смислу коректуре тако званог капиталистичког газдинства.

Да би се боље истакло, колико је морало бити борбе, па да се добије радничко обезбеђење у Немачкој овакво какво је (у даљим чланцима изнеће се замерке) овде ћемо цитирати само законе, који су по овоме

питању донети: !,, Закон о обезбеђењу болесника од 15, јуна 1883.

2., Закон о обезбеђењу радника у несретним случајевима од 6 јула 1884.

3., Закон о томе шта обухватају обезбеђења болесника и обезбеђења у несретним случајевима од 28 маја 1885. (т. ј. које раднике обухватају прва два наведена закона).

4.) Закон о обезбеђењу чиновника иособа из војске у несретним случајевима од 15 марта 1886.