Српски технички лист
— 430 —
дне особине духа и карактера па да то све савлада на време. Према томе у Француској не треба ни мислити да се студије врше једна после друге, већ да треба комбиновати техничку и комерцијалну наставу.
Проблем у осталом није нерешим. Али у себи обухвати два питања: питање материјалне организације и питање педагошске организације.
Питање материјалне организације захтева да буду обе школе по простору наблизу. Ако је корисно да гимназије и средње школе буду раштркане по свима крајевима великих градова, како би их деца могла посећивати а да нису принуђена наинтернат, школе за вишу наставу не морају бити тако распоређене. Узраст ђака виших школа већ. је толики, да им не смета далек ход; чак кад имају у школи да се задрже сваки дан само по врло кратко време, опет им није толико ићи и приличчно далеко, те зато нису принуђени зарад школе да напусте домаће огњиште. Блискост школских зграда за вишу наставу једна другој намеће се и зато, што тад ђак може у свакој школи да изабере оне предмете који му за образовање требају. Ако би се примио принцип да се ниже трговачке школе распореде равномерно по градским квартовима, ипак би једна виша трговачка школа требала да буде у близини других школа за вишу наставу.
Питање педагошке организације обухвата слободу да ученик може бипаги разне партије предмета које се предају. Без с“мње, не би било паметно да се ђаку предавања оставе на вољу као у кафани јела у јеловнику, те да може, како је кад расположен или како је који приљежан, да бира шта хоће. Али има специјалитета који се у нашој епоси поделе послова не могу равномерно натурити сваком ученику, па ни онима, чија ће доцнија каријера бити сасвим различна. Ако изостави ова за њега непотребна предавања, ученик ће моћи у суседној школи наћи допуну у оном усаврши.
Таква би требала да буде комбинација техничке и комерцијалне наставе. При томе не би било ризика да ће се млади техничари сломити под теретом многих студија. Излагање главних елемената, на што се могу свести главна начела потребна инжењеру у његовој комерцијалној улози, била би довољна гаранција за то.
Развијање теорије промета и трговине било би
у осталом врло корисно инжењеру. Његова способ- -
ност да систематише, његова моћ асимилације, ње-
гова гипкосг у схватању, његова суптилност у комбиновању, дају му надмоћност на свима оним пољи- |
ма где је учење скопчано с резоновањем. Инжењер не само да не треба ла презире комерцијалну наставу, већ шта више треба да захтева њено развиће. Адн треба или да тражи у трговачким школама до-
у чему "жели да се.
пуну свог стручног образовања, посећујући извесна предавања која су за њ' од интереса, или да захтева да се у техничким школама уведу предавања трговачких предмета, као што то већ постоји н. п,р. на политехници у Брауншвајгу.
То је потребно не само с гледишта личног интереса техничара, којима се у комерцијалној струци отварају нова места, већ и у интересу будуће каријере инжењера. Занимања која условљавају добре положаје у друштву треба друштву да донесу користи тиме што ће дотични бити дорасли својим разноликим дужностима. Актуари-Писари-чије име пре двадесет година нијс било ни познато у
| јавности, данас су постали неминовни сарадници на
пољу установа за јавно обезбеђење будућности и добили су без икакве званичне дипломе местау тексту закона. Од стране инжењера није дакле никакво прецењивање самог себе, ако мисли на сличан успех.
Једном речи, не прецењујући улогу коју инжењер треба да имау економском промету, не тврдећи да његов позив треба да буде тако узвишен као што је геометрија била у старих, који су је сматрали за божанствену. „Ае о Једу :угфивоћ“ инжењеру је допуштено да изискује легитиман уп-
| лив који заслужује пространство његова знања и
његова искуства.
Маштсе ВеПот Ртојеззеиг 4' есопопје 1пди5шеПе а 7" Есоје Манопаје зиррепецте дез Мтез,
Ј.
Месни скуп
Удружење Срп.; МИижењера и Архитекта имаће на дан 14.децембра 1908. год. у 9 часова пре подне у своме стану свој
Месни скуп
са овим дневним редом:
1. Избор нових чланова;
2. Избор једног члана управног одбора;
3. Већање о прослави 25. годишњице од постанка Удружења; -
4., Већање о листу;
5., Већање о екскурзнји; и
6., Саопштења и предлози:
Пошто се овај скуп позива по други пут, то
ће се на њему решавати са онолико чланова коли-
ко буду присутни.
4. дец. 1908. · год. у Београду
Управни одбор.
Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета
Одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине Београдске“ Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд
%