Српски технички лист

БРОЈО.

У Београду недеља 14. Децембра 1908. год

ГОД. ХТХ.

СРПОНИ

ЕХНИЧЋИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Ко у клин, ко у плочу! слика неше државне администрације.

Још у почетку шесетих година прошлога века, дакле пре скоро 50 година, смерао је тадањи министар грађевина г. Иполит Монден да установи кантонијере, друмске чуваре. Зато је израђен и нарочити мемоар, који је покрила архивска прашина са многим другим корисним предлозима, те је установа друмских чувара пропала у самоме зачетку.

Једном пропалу идеју тешко је било остварити. После г. Мондена врло се мало радило на томе. Интензивнији рад је почео када је министар грађевина постао тадањи пуковник г. Јован Атанацковић, који је најенергичније настојавао, да се поставе друмски чувари и да се поред путова подигну за њих зграде.

Г. Атанацковић је у своме послу имао успеха, јер утицајем његовога интензивног и

непоколебљивог рада постављени су многи чу- | вари путова а нарочино на важнијим и ве.

штачким путовима. Тада је почето иподизање путарских стражара и тако је, ако се још добро сећамо, у околини Ниша подигнуто седам, на Тресибаби две, доцније у округу пожаревачком неколико. у Макишу две путарске стражаре (једна комбинована са царинском стражаром), и једна на Честобродици.

Поред искуства стеченог у другим земљама и код нас се у току прве године осетно познавало, да су нам они друмови на којима има чувара много бољи. То је охрабрило г. Атанацковића да пође и даље, те је Народној Скупштини поднео предлог за нов закон о путовима, који је предвиђао и установу путара. Али, Скупштина, која је за мање минута изгласавала буџет но што у ње му има милиона, запела је за установу путара, јер у великој бризи да економску снагу

народа не исцрпе, и није хтела допустити да се установљава „нов ред чиновника.“ То је г. Атанацковића принудило да повуче цео закон.

После одступања г. Атанацковића постепено се губе путари до доласка г. Павла Денића на положај министра грађевина. И г. Денић, као и г. Атанацковић, својски се трудио, да што више распростре установу путара, па је у неколико уредио и њихове односе према државним властима, прописао им дужности и права, али је то трајало само за његова министровања.

Промена Устава у јуну 1903. године изазвала је многе промене у земљи, а међу првима је било васпостављање окружне, среске и општинске самоуправе, које су путарска места давала за партију зазлужним људима. Тиме је разуме се установа путара профанисана, јер такви људи нису хтели радити, но су плату примали као награде за оно, што су претрпели у партијској борби.

Својом уредбом г, Денић је тражио за путаре између осталога :

умно и телесно здравље по уверењу државнога лекара;

године старости од 25 до 40;

писменост;

знање каквог грађевинског заната.

Међутим није био само један случај, да се за место путара подносе оваке молбе :

Стар сам, слаб сам и немоћан а дужан сам порезу, тражим да ме поставе за путара, да бих одужио порезу ; или

Онеспособно сам за рад, молим за путара, да бих имао од чега живети, и томе слично.

Разуме се, ово су били јаки аргументи и такви људи, који су иначе били за партију заслужни добијали су места путара без