Српски технички лист

— 452 —

После овога настало је саветовање, на који би са начин могла створити финансијска могућност, да се подигне дом. У овој дебати учествовали су сви присутни и најзад је одлучено:

Да се главноме скупу предложи, да одобри, да чланови Удружења за идућих шест година поред редовног чланског улога плаћају још по 10 динара годишње за подизање дома; а сем тога, да се траже и прилози. Од прикупљеног новца да се одмах образује фонд за подизање дома.

Г. П. А. Димић вели да прво треба почети од себе, предлаже, да присутни одмах даду своје прилоге за подизање дома. Ово је усвојено и одмах су уписали:

Г.Г, Н. Манојловић 200 дин. Ј. Ђ,. Илкић 100 М. В. Николић 1007 Ј. Андрејевић 100 ти В. М. Павловић О К. Савић 100 _, Мих. Јањушевић ЈОД П. А. Димић МОДИ ови Нешко Смиљанић 1007 +, Сава Радојковић КОД Драг. Ђ. Матић ДОО Јован Ђ. Раденковић О али

Извесна г. г. положила су одмах један део уписаних сума, а сви су се обвезали, да ће исплатити обећање суме до краја 1909. године.

Управном одбору стављено је у дужност, да свима инжењерима упути позив за скупљање прилога. М

Потпредседник г. К. Савић излаже скупу све тешкоће око издавања листа, нарочито напомиње оскудицу у сарадњи и малаксалост редакционог одбора, излаже мишљење појединих колега о листу и моли скуп, да о овоме промисли'и донесе одлуку; да ли лист треба задржати овакав какав је и ако нисмо њиме задовољни- да ли га треба мењати и онда како 2

Поводом овога настала је веома жива дебата у којој су учествовали сви присутни, и одлучено је:

Да лист треба да излази и даље сваке недеље

са полемичном садржином, али да се при том брижљиво избегава лична полемика, а стручни додатак

да се издаје онда и онако, када то допуштају финансијска срества.=

14. дец. 1908. год. Београд.

Бележио Н. А. Димић.

Књижевност,

Једно ново дело о гвозденим мостовим изашло је недавно у Лајпцигу. Наслов му је: Ејегпе Вгискеп а написао га Г. Шапер инспектор у желез. оделењу министарства грађевина и сталан асестенат берлинске технике.

У томе делу третира се израда свију делова гвоздених мостова и свију врсти носача осим висећих мостова, на најмодернијој основици.

За техничаре студенте ова књига врло је добра нарочито због многих врло добрих слика, које прати језгровит текст.

За практичара, нарочито за онога који има да цени какову у детаљу израђену конструкцију, која се као оферат подноси, може ова књига врло згодно да послужи као подсетник, који ће нарочито указати на извесне честе конструктивне грешке.

Књига има 436 страна и 1244 слике у тексту

Прочитао сам ову књигу и могу је само препоручити друговима,

Цена је књизи повезаној 21 марка.

Неготин. М.Ј. Валента.

30. Х!. 08,

БЕЛЕШКЕ.

Јефтина замена боракса. За лемљење метала: гвожђа челика, бакра, месинга, никла, алпаке и т. д. употребљу је се боракс с одговарајућим чврстим лемом, или се употребљују извесни готови препарати који имају ту добру страну што је 6оракс или друга која подесна супстанција већ помешана са лемом те се има посла само с једним предметом. Али кад се узму у обзир цене тих препарата, онда им је једина добра страна та што их је лако употребити. Кад се употреби боракс и лем, што је до данас било најјефтиније, онда се и лема и боракса сразмерно много троши, јер се боракс и лем надимају у ватри. Сем тога употреба боракса има и других незгода. Сасвим је дакле било умесно, да се нађе средство, које није тако скупо као боракс, које има све добре стране боракса а нема његове недостатке а које је при том лако за употребу. То је срество нађено и ушло је у трговину под именом „Регрјех.“ Добре стране су му ове. Паста или прашак од „Репех-а“ замењује три до четворогубу количину боракса. Довољно је један једини пут нанети смесу „Репех-а“ и дотичног ле-

ма па да се парчад залеме тако, да могу издржати ударе чекићем и тињење помоћу валака. Не јавља се надимање лема као оно код боракса зато не отпада ништа од лема а лем постаје житко течан.