Српски технички лист

ан

такав предузимач, да се округ задужи са 1500 000 дин. и да сам гради железницу.

Пошто округ није имао апсолутно никаквих података, који предходе сваком грађењу пруге, па чак ни правац није био утврђен, то су обадве тачке горњег решења биле апсурдне. М као што сам напоменуо, како се могло скинути с дивног реда грађење железнице, јер и скупштина окружна није се толико одушевљавала грађењем, нарочито, кад се изашло пред њу са потпунијим предрачуном. Да би се могао потпуно заложити за грађење железнице, морао сам предходно прикупити, бар у колико је могућно било, према кратком времену и срествима, саобраћајне и теренске прилике и неприлике у правцу од Шапца до Лознице—Ковиљаче.

Податке о саобраћају нећу овде износити пошто он осигурава рентабилитет железнице а тим пре и осталих начина саобраћања. Пре свега прикупио сам био главнијео теренске и техничке податке за друм Ша- |

бац——Лозница— Ковиљача. Главније теренске

и техничке особине тога пута потребне су.

ми биле и због тога, што су многи од оних,

којих су решавали о грађењу железнице у

истом правцу, држали, да се велики део тога

друма може употребити као доњи строј за |

железницу; па само да се лосек полаже.

Али и из грубо прикупљених података увидео сам одмах, да друм Шабац— Лозница није онако „диван“ као што га је назвао г. Стефановић.

Путем Шабац— Лозница онаким какав је не би могли саобраћати никакви редовни аутомобилски возови па ни Ренардови, а још би се мање могао употребити за доњи строј железнички.

Има много излишних кривина, те је пут дужи око 3 километра но што треба. Нема никакве чврсте подлоге; на многим местима у пролеће и у јесен лежи преко њега вода и до пола метра висине, а на неким местима —_на делу између Лешнице и Лознице—јури вода и по метар велика за време велике воде Јадарске или Дринске. (Претпрошле године једна се жена удавила на сред друма на

по њему ко-

Јадар надошао.)

Од Лознице до Ковиљаче за време велике дринске воде може се само чамцима тим друмом проћи.

| ватно би стало око 300 000 д.

| стати железница, али ја бих

Због тога што друм нема чврсте подлоге и што тако на многим местима лежи по њему за дуго времена вода, немогући се у непрегледној равници оцеђивати, по њему је и после омање киша непроходно блато а после краће суше непроходна и досадна прашина.

Да би се то блато и та прашина одстранила с пута, треба пут на многим подводним и водоплавним местима издићи за тим по целом путу поставити чврсту подлогу.

Не узимајући у рачун ректафикацију пута, једним апроксимативним предрачуном нашао сам, да би требало за генералну оправку пута, после које би се могао рачунати на сталан аутомобилски саобрапај:

1) За земљане радове : Одкм. 7 до км. 9, 29000%6Х0.30Х 0.8 = 2 880д

еј а ој 5000х 6 Х0.30Х 0.812 000, . „42, „51, 9000х6%Х0.60Х0.8 25920, „54, 59, 5000Х6% 1.00Х0.8=24000,

"

2) Подлога камена

57000Х5Х 2 =570 000 „ 3) Мостова већих 5 15000 = 76006, пропуста мањих 10%х 15000 „45 000, 4) Експропријација, планови и надзор је 25»200%,

ашилизаагва лет говеалебршрзн шисгкамсинаљии живина

Свега = 730. 000 д.

Набавка аутомобилних (Ренардових) возова, потребне зграде и остало за њих вероТе би се тако поставио редован аутомобилски саобраћај за 1030 000 динара.

То је истина у пола мање

увек

но што ће у таким

| случајевима претпоставио железницу Ренардо-

вим возовима, јер држим да је увек два пута удобнија од Ренародових возова и да ће два пута већу ренту доносити.

Стога сам одмах и прикупио податке за грађење железнице, те је окружна скупшти-

"на поново донела одлуку у корист грађења

железнице и ако сам изашао скоро са два

| пута већим предрачуном но што се држало

да ће стати железница, кад се прва одлука о грађењу доносила.

Истина, да је решено, да се место же-

Маи а | лезнице уведу аутомобилски возови, они би Км. 43, јер је хтела да прође друмом кад је

извесно до сада прорадили, те би нам у о вим судбоносним тренутцима били од помоћи. Али ко је могао пре две године предвидети и овакве напасти, какве се десише ове јесени»