Српски технички лист

— 4

А. Тачке А В, и С, чине у хоризонталној равни троугао А В, С, с угловима «а 8 у. Висинска разлика између А и В нека је ДА. Висинска разлика између А и С нека јећ а између Ви С нека је ћ, Из тачке А визирајмо на С и В и одредимо угао « (хоризонталан угао) и угао Е, (вертикални угао). Сличноучинимо и из тачке В па добијамо хоризонтални угао 8 и вертикални Е,. Па се из количина « В Е, Е, и Д може да из рачуна хоризонталан размак АВ, = 4 који тражимо.

Ако је читалац нацртао перспективну слику троугла АВС и његове пројекције ГА В, С, онда ће из слике моћи лако увидети да је:

п, == Вв (Со Ке Бе

4. зт « 5 МР ата“ 6 У ап (ер) 56 ; паде 8. п Слично је ћ == а то О

и отуд: 4 ; . ћ, а ћ, = УАУ ЕШ (е+8) (511 г ко гЕ—- уп Го [о Ву)

и најзад

А Зт (#+8) зп а 12 2 — зп 8 ЊЕ,

Овај образац, као што се види, није подесан за логаритмисање али: нужда закон мења! — Даље се види да ће бити 4 удтолико тачније, уколико је А веће; а то је махом случај у брдовитим пределима. Инжењер Аштед 'еззеју, који овај метод саопштава у 2. 4.081. Јпа. 4 Агсћ У. Ме 50, вели, да

је на овај начин добио резултате, који су га задовољавали. Ј.

ИГИЈЕНА

Свеже месо његове особине, кварење и софистикација

Месо је у главном састављено из меснатих влакана али јеу свима правцима проткано мас-им ткањима, ткањима спојним, крвним судовима, лимфатичним и нервима. Стално је огрезло у слузи лимфи — која у раствору садржи албумин, екстрактивне материје, млечну киселину и разне соли, нарочито натријум фосфате и фосфате поташа као и алкалне хлорије. Дефиницију за месо дао је конгрес за животне намирнице у Женеви. Под именом

меса у опште разуме се мишићно ткање животиња

кичмењака и понеких безкичмењака. Али реч месо

схваћена у свом ужем смислу управо означава мишићна ткања топлокрвних кичмењака, дакле сисара и тица. У трговини се разликују у главном две врсте меса: луксузно месо, у које се рачуна месо

птица у опште, месо питомих зечева и дивљачи четвороножне и дивљих птица; 'и обично месо са месарница: говеђина и телетина, месо од вола, краве и телета; овчетина и јагњетина: месо од овнова оваца и јагањаца ; козетина; месо од коза јараца и јаради; свињетина: месо од свиња; прасетина: месо од прасади. Овим врстама треба додати као особите одлике меса још месо на коњским месарницама: месо од коња, мазге, магарца. — По једној статистици у Паризу се годишње коље по 20 000 коња. Месо се продаје у 120 нарочитих месарница Воисћепе Мррорћагаие. За јело се продају од коња само најбоља парчад : печеница спољна (Неф и унутарња (ајоуаи) и капак (сшоне Зећуап2з!аск). Остало месо продаје се касапима који тргују свињским месом (сћагсцНегз, Зејсћег) те они од тог праве кобасице и друге сличне производе. Сем тога има и неких мало савесних хотелијера, који коњску печеницу продају као срнетину, пошто је држе неколико дана у маринату (сирћету и зачинима). То је подражавање тако савршено, да се само редак гурман неће преварити.

Најзад особиту врсту заната чини прерада свињског меса. У трговину долази врло много врста производа чија је главна садржина свињско месо (сћагсшепе, Зејсћегуаагеп.)

Месо са кланица.

Највећу вредност за храњење има месо од мишића животињских, јер у мишићима има азота, најглавнијег састојка за исхрану. Маст, која има тро струк састав, служи као храна за сагоревање у телу. Мишићно месо има у себи воде, азотних материја, масти и минералних соли. Воде има у променљивој количини, како у ком мишићу: у опште вода и маст у мишићу стоје у преокренутој сразмери. Азотне материје су: миозин (туозпе) креатин (сгеаипе) креатинин (стеантпе), албумин (ађштипе== беланчевина), фибрин (Нбппе) спојно ткање, сарцин (загсте), ксантин (хап пе), еластин (ејаз пе), кератин (Кегапе), и т. д. Безазотне материје, којих у мишићима има врло мала количина, јесу киселине: млечна, сирћетна, мравља, бутерна и неколики шећери који не ферментују, не превиру. Маст је састављена из стеарина, палмитинаи олеина, Милерални састојци су (1 до 290) нарочито поташа и фосфорна киселина с малом количином соде (натрона), магнезије, креча, хлора сумпорне киселине и оксида гвожђа.

Највише хране даје и најлакше се вари месо од одраслих животиња, које су постигле свој ступањ потпуног развића. Месо маторе стоке има много фибрина али је жилаво и тврдо и тешко се вари. Месо од сувише младе стоке има много више

Масти и желатине но албумина и фибрина и с тога је слаба храна. Стока која је дуго гладовала, или