Српски технички лист
ГОД. ХХ
У Београду недеља 1. Марта 1909. год.
СРПОНИ
ТЕХНИЧКИ ЛИСТ
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА
САДРЖАЈ: Стара српска архитектура,
њено обнављање и њена примена на
црквене и профане грађевине. од Бранка
Таназевића архитекта —(65)— О регулисању река од Јпд. —(68) Књижевност —(70)— Тачка кључања код мета
ла. —(71)— Нормалије камена — за каква је и ког је смисла електрична струја од Ј. (71) Радионица за поправку вести – (2)
Стара српска архитектура, њено обнављање и њена примена на. црквене и профане грађевине.
Ш.
У српском техничком листу Бр. 50. од год, 1907. изашао је један кратак приказ о рестаурацији цркве Цара Лазара у Крушевцу. Писац нам није довољно јасно изнео шта је ново а шта је старо на тој. рестаурисаној грађевини, већ ређа моменте, тако да онај који зграду није видео не може ни имати појма о обиму њене рестаурације. Међутим дужност је била пишчева, да као надзорник овога посла а донекле и као рестауратер ове грађевине оправда оно поверење које је Министарство Грађевина у њему имало постављајући га за надзорника једног оваког посла. Он је требао да нам тачно и што детаљније изнесе цео ток рада и да нам опише разлоге, који су га руководили да ова грађевина испадне овакова. Ми архитекти не можемо пропустити а да не осудимо овакав приказ, тим пре што нам јеон у многоме нетачан; он је шта више у многоме неразумљив.
Стога ме је то и натерало да о томе на овоме месту проговорим, те да допуним и
" поправим оно што је г. писац пропустио или
погрешио. Баш зато, што су ове рестаурације тако важне. за наше споменике, баш 34то, што један непромишљен корак може да нам натури оно што није ни постојало, ми не можемо нити смемо допустити да се ова-
ко фини и деликатни послови ломе преко
каллдрму у Швајцарској од—Ј, (11) Гвоздени и дрвени попречни железничких прагова
од Н. М.С. — (11) Срество за распознавање
прагови за железниџе Бести; "Грађевинарске
од дрвета одјЈ.— (72) —
колена и да се површно извршују. Ја сам већ напред казао, да оваке послове не треба још отпочињати и навео разлоге зашто. И ако је
ова грађевина, једна од добро очуваних, код
које се рестаурација могла предузети са много мање грешака, но што је испала, ипак се то могло још за неко време одложити.
"Ја мислим да јеи Министарство Грађевина
морало то имати у виду па је зато баш господина и одредило да ову ствар под његовим надзором изврши, што се у осталом и из стручног извештаја г. г. проф. Валтровића, арх. Бугарског и вишег арх. Живановића и види. Стога је било потребно да нам господин поред описа и цртежа ранијег изгледа грађевине, приложи и реферате наших стручњака на овоме пољу, а такође и цео ток рада на овој грађевини, бар у главним потезима. Не може се примити господиново извињење, да је изгубио вољу због архиве Министарства Грађевина, у толико пре, што је господин могао добити потребне податке и од г. Душана Живановића вишег архитекте Министарства Грађевина, као једног од наших главних стручњака на томе пољу, који је у друштву са г.г. проф. Валтровићем и Бугарским и план за ову рестаурацију израдио, а и из Министарства Просвете, одакле је и овај посао потекао. Тада би господин одмах видео, да прву иницијативу за обнову ове грађевине није узела Краљица Наталија, као што господин вели већ да је, прву иницијативу узео тадањи министар просвете и црквених послова г. Мил. Кујунџић. Благодарећи колеги г. Душану Живановићу, од кога сам ове податке и добио, изнећу на о-