Српски технички лист

Е == 98

ОСНОВА ПРИЗЕМЉА

СААНО УУ АГ УАСОНРЕНА

ја г ЈЕ 25 АРНСЛЕ ВЕРИ 55 па 5 КВ = • = а а] 5 3 а ђ + = = =: Е = | 5 = = гв а з ба З = 5 5 ја Е: ЉЗИтћ Б |: === 2 ~: О | УПИЗМЕПЕ. аћоподћ = 25 57 5

36 35

12,

н су располагали животом и имањем својих да у ренесансу у близини Раванице ИЛИ поданика, и са сређеним укусом упућивали Љубостиње 2 рад на уметности у једном правцу, — губе Њ ги вођство и људско друштво се поставља пред |. уди Од укуса осећају да је природа

нове задатке, чије решавање троши готово Пелу друштвену снагу. Производи занатске уметности у овоме добу пропадају и место предмета, који је мајстор с вољом солидно радио, певајући и дајући му, свога поноса ради, што допадљивији облик, уносећи тако рећи Аушу своју у њега, долази фабрички производ, који добија случајно ма какву форМу и који се само својом јефтиноћом намеће, Уз то је још и повећани саобраћај учинио, да је се изгубио сређени и наслеђени осећај За хармонију, те је се изгубио онај потпуни склад са природом, који је раније владао у појединим провинцијама и местима. Нека овде Само као пример послужи: Какав утисак чини у једном тиролском селу модерна кућа са

ВИсОКИМ и узаним прозорима и масивним

венцем; или у нашој Морави школска згра] јача од нервозних спекулација данашњега доба, Историја уметности показује код свакога народа једну периоду, кад је цело друштво у једном стилу створеном или позајмљеном радило и стварало. Јасно се показује жеља Да се опет све снаге једнога народа скупе и упуте једним правцем; стварају се друштва за проучавање, одржавање и заштиту народне уметности. Почиње се код свих понова неговати домаћи стил, који није само историјски, него чији облици живе јошу народу.

Ми Срби имађасмо једну културну периоду, у којој је грађевинарство постало чисто српско ; где је народ, од византије позајмљене идеје обрадио на свој начин где је по Зајмљене мотиве усвојио и прерадио, додао им своје и компоновао по своме нахођоњу, и у томе дао видна доказа, да је био спо-