Српски технички лист

— 120 —

чивано, да се у котао уметну отпаци метала. Ови би отпаци требали механички да ослободе котао камена тиме, што би се услед струјања воде кретали. На место металног ситнежа други су препоручивали песак, ситно стакло, уситњено дрво или парчад пловућца. Међутим се у пракси показало, да то не само не помаже, већ да је од штете. Све се то наталожи на бокове котла, па се с каменом, који се из воде сталожи, спече у чврсту масу. На тај начин бивало је, да су се и одушке (вентили) заптивали, заптивале се парне цеви, па чак се дешавало да је тај ситнеж доспевао и у саму парну сару под парни клип.

Даље било је предложено, да се графит помеша с разним мастима у различним размерама мешавине и да се то уноси у котао. Графит је овде имао да буде у механичкој смеси масним материјама те графит сам собом није могао имати корисно дејство док су масне примене штетно утицале на котао. На који начин је тај штетни угицај дошао није објашњено.

По једном проналаску Макса Бекера у Манхајму графит врло добро спречава хватање камена на боковима котла ако графит помешамо са ситно стуцаним пловућцем и најситнијим прахом од алуминијума. Проналазач препоручује нарочито ову разм>ру за мешавину

8о/, самлевеног пловућца

50/, алуминијског прашка и

87% о графита.

Ови се састојци, док су суви, добро измешају и убаце у котао. За свако наливање котла потребна је сразмерно мала количина ове смесе. Смеса се ова не раствара у котлу, нити се хемијски промењује: Али јој је трајашност ограничена. Јер после извесног времена разреди се сувише услед мешавине са сталоженим каменом, те више не дејствује. Сем тога један део смесе утроши се још друкчије. Нарочито графит наталожи се на бокове котла те се ту образује графитна скрамица. као огледало, и та скрамица неда дасталожени камен прионе за гвожђе. Бокови котла црне се услед тога као да је гвожђе сасвимново.

Ако ли је пак у котлу пре употребе овог срества већ наталожено камена, онда ће тај камен отпасти чим се срество употреби. То проналазач 06јашњава овако. Кад је котао под најјачим напоном, онда му се бакови истежу услед топлоте и механичког дејства паре. Наталожени камен при томе местимице испрепуца. Кроз те прскотине продре графит и остале примесе. Кад притисак и температура спадну, онда се опет испрепуцао камен не може да слепи, но поступногодпада а бокови котла облажу се глатком скрамицом графита. Скрамица графита штити котао и од рђања јер је графит суп-

станица у којој апсолутно нема ни мало киселине А колико чистота котла доприноси рационалном загревању воде, штедњи на гориву и трајашности котла о том не треба ни говорити.

Ј.

Писмо Уредништу

Поводом чланка: „Наше прилике при надзору над грађењем нових железница „добило је

"уредништво ово писмо:“

Уредништву техничког лпсша Београд

Молим уредништво да ми дозволи да упутим преко листа, само једно кратко питање на писца „Наше прилике при надзору над грађењем нових железница“.

Молим Господина писца, који је узео на себе, да прокритикује рад при надзору и изради наших железница, да буде тако добар и одговори ми на ово питање.

Какав је. и у чему био неред у деоници коју је узео за пример, те је било потребно да дође (5) пет инжењера да доведу у ред послове у поменутој запуштеној деоници и шта су ти инжењери радилиза шта деонични инжињер»

Надзорни инжињер поменуте деонице.

ВЕСТИ

Вести из Удружења. Г. Д Леко в. архитек та Мин. Грађевина упутио је управном Одбору следећу писмену изјаву.

Управном Одбору.

Не желим више звати се чланом удружења српских Инжењера и Архитекта.

С поштовањем ПО ТО д. Т. ЛЕКО

На основу чл. 15 тач. 9. Устава Управни Одбор објављује да је г. Д. Леко престао бити. редован члан Удружења.

Грађевинарске вести.

Оправка падешке цркве. Грађевински одељак округа крушевачког држаће у Крушевцу лицитацију за оправку цркве падешке на дан 14. ов. месеца.

Преорачунчка сума 5320 дин, кауција 530. оин.

Насипање Београдске ул. у Смедереву уступљено је по понуди Милану Р. Ристићу књижа-

ру из Смедерава за 10126:01 дин. Плаћа онштива.

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан „професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер управник грађевинског одељка општине Београдске ,„ Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд