Српски технички лист

— 183 —

доста дебео, онда се сувишна течност одаспе. После неког времена може се изливени суд извадити,

Да би чорба била употребљива она не сме остављати талог. Код свију оваквих колоидних раствора, у којима су суспендовани најситнији делићи, мале количине каквог електролита чине, или да се из раствора издваја прамење или чине да раствор остаје сталнији. Киселина издваја прамење и паперје, а алкалија одржава раствор. Међутим каолин брзо се у раствору издваја у прамење кад им се дода У, нормалног алкалног цеђа, а масна гричар: ска земља остаје под упливом тог цеђа недељама

у раствору, не таложећи се. Ова чудна разлика за- |

виси од концентрације алкалија: о нормалног алкалија одржава и каолин у раствору; јак цеђ —

алкали — издваја и масну грнчарсоу земљу (два- |

пут нормални.)

Даље, чорба не сме садржати много воде, да не би гипсани калуп постао сувише влажан, те да би се могао неколико пута употребити Што је мање воде у чорби, утолико ће је мање бити и у суду што се калупи и утолико ће суд мање учезнути. У коли«о суд мање учезне, утолико ће мање бити опасности да напрсне.

Количина воде коју треба да садржи глина те да буде добра за ливење, врло је различна пргма врстама глине: а и за једну исту врсту глине различна је према разној количини алкалије која се додаје. Чврста паста од масне грнчарске глине постаје житка додатком неколико кубних сантиметара натроновог цеђа, док чврста паста од каолина додатком те количине остаје непромењена. Керрејег је за неколико врсти глина одредио колика треба да буде концентрација алкалије при којој је потребна најмања количина воде за ражиђивање.

Ако се издвоји грнчарс«а земља из раство-

ра додатком веће количине алкалија, онда се над сталоженом глином појави мрк раствор у комеима

хумусне киселине. У томе баш што у глини има хулијске киселине и лежи разлика између каолина и глине, која је горе наведена. Ако каолину додамо хумусове киселине онда остаје раствор каолина суспендован и кад му додамо 120 нормалног алкалија. Каолинска паста (тесто) ·оја под упливом саме алкалије не постаје течна ражиди се у таху течност "ад се само дода хумусне киселине. На тај начин се дакле и од каолина може, додатком хумусне киселине, добити чорба згодна за лив и сиромашна водом.

Сад смо у стању да ражидимо сваку врсту глине и да употребимо за ливење те се могу и велики судови излити непосредно из сировог материјала. Ако издвојимо хумусну киселину додатком кречних соли и киселина онда се чорба счврсне.

И пластичност глине може да се повећа знатно додатком хумијсне киселине.

Друмске и градске железнице — Трамваји у Мађарској. У години 1906 било је у ма-

ђарској трамваја у дужини од км. 293,394 и то: Са коњском вучом км. 40.061 „ парном 4 , 21,451 „ Сслектричном , а 186.613 „ мешовитом парном и коњском вучом км. 29,942 » мешовитом парном и еле.тричном вучом км. 15,327 На свима пругагама употребљено је кола за путнике 1506 Кола за терете. 101 Путника је превезено 115.379,943 Робе је пренесено кгр, 576.839.000 Утрошени капитал износи Круна 109.455,340 Што даје по километру Круна 385,297 Укупан приход износио је круна 20.154,843 Трошкови експлоатације били су кр. 12.002,608 Што чини 59.5% од прихода Чиста добит износи дакле 8.152,235 Или просечно на уложени, капитал ТА

Приходи варирају знатно код појединих пруга и то од — 0.61%, до + 24,54", Све ове пруге — а има их 25 — својина су појединих акционарских друштава.

Посеби узети Будимпештански „Трамваји дају око 99 дивиденде на уложени капитал.

Н. М.

ВЕСТИ

Камени мост од 6. м. распона саградиће се ове год. преко Дубоког потока на путу Крушевац — Јанкова Клисура у селу Ћелијама, по пројекту самоуправног инжењера г. Хр. Спасића,

Предрачунска је сума 3554,02 дин,

Оправка зграде антропометриског одељења Управе града Беогр. уступљена је Ђорђу Мир чевићу пред. из Беогр. за 1868 дин, ниже за 119,70дин. или 6,029, Плаћа држава.

Грађење каменог моста преко Бреснице и навоза, уступљено је Срет. Сретеновићу, предуз. из Г. Милановца, за суму од 31,420 дин. ниже од предрачунске суме за 530.55 или 1.669/,. Плаћа окр

руднички Инсталација парног грејања у Ужичкој

акционарској ткачкој фабрици. Управа 1 Повлашћене Ужичке Акционарске Ткачке радионице немереа је, да уведе парно грејање у одељењима фабричким.