Српски технички лист

— 170 —

Имања на којима нема зграда по 15 пара од сваког ара површине имања. Сваки започети ар рачуна се као цео.

Таксу под 1. плаћа сопственик имања одмах чим општина изврши везу од уличног канала до границе имања,

Таксу под 2. плаћа сваки сопствевик месечно у напред рачунајући од дана, који суд општински остави као крајњи рок до кога се има извршити инсталација.

Како ће с обзиром на и сувише спор рад надзорних власти, кад је у питању ревизија и одобрење општинских послова Правила о каналисању приватних имања по свој прилици лежати још дуго у нашим министарствима. то је општински одбор донео одлуку да се свима сопственицима имања, који даду обавезу на плаћање горе наведених такса одмах допусти израда планова, каналисање имања и веза са новим општинским каналом.

Суд општински саопштио је горњу одлуку одбора сопственицима имања преко Општинских Новина и позвао их да што пре приступе изради планова за каналисање имања и тражењу. дозвола за везу.

У објави је нарочито истакнута корист коју грађани могу имати ако израде планове за кућевне инсталације пре него што општина изврши везе од уличних канала до гра. нице имања. Јер према одобреним типовима веза ће се на граници приватних имања полагати на нормалну дубину од три метра, међутим у извесним приликама целисходно је да та дубина буде већа или мања од 3. метара. Тако нпр. за имања чији терен пада од улице или која имају дубље и влажне подр ме биће потребна евентуално и већа дубина везе. Обрнуто код имања чија су дворишта виша или равна са улицом а земљиште је суво моћи ће се постићи знатне уштеде за сопственике имања, ако се веза изврши са мањом дубином од три метра. Како се канализације и граде у интересу свих грађана то ће Суд општински увек. где је то могуће с обзиром на положај уличних канала, дати сваком сопственику могућност за

што боље и јефтиније одводњавање имања..

С обзиром на многобројне добре стране које у погледу на удобност и поправку здравствених прилика пружа грађанима канализација и веза кућевних инсталација са уличним каналима Општински суд апеловао је на све сопственике имања да што пре приступе изради планова и извођењу канализације у својим зградама.

плаћаће !

Поједини сопственици почели су већ по одобреним плановима да извршују кућевну канализацију и везују се са новим општинским каналима, и несумњиво је да ћеони у брзо стећи уверење да је једна по модерним техничким прописима изведена кућевна канализација права благодет и за сопственике и за све становнике. Међутим у интересу Београда желети је да надзорне државне власти што пре одобре Правила о каналисању приватних имања, којима је предвиђено и принудно извршење кућевних инсталација, пошто се не сме дозволити да једна имања буду каналисана а друга не.

Јер једно неканалисано имање може у погледу здравствених прилика представљати опасност и за околна суседна имања као и за себе.

Да пак Београд, услед немања канализације стоји веома жалосно у погледу здравствених прилика то је факг који је одавно опште познат, међу тим прави узроци загађености и влажности терена на коме се Бео: град налази познати су људима који су се специјално (бавили или се баве проучавањем питања о канализацији Београда.

Сматрамо да неће бити без интереса да наведемо како је Београд у том погледу стајао пре 25 година, када је први пут покренуто питање о канализацији- Тадашњи пред седник општине г. Вл. Ђорђевић правдајући увођење трошарине и потребу закључивања једнога зајма за најпрече опш.инске потребе овако је насликао у своме реферату одбору стање Београда без канализације и издатке, које Београђани чине на изношање нечистоће : „Свака од 5000 београдских кућа и кућерака има бар по једну помијару и по једну нужничку јаму („сенкгруб“е). Негде се помије просипљу по авлији или на улицу, али за то има кућа и са по две три нужничке јаме. У помијаре саспе се сва вода што се не попије то значи сва вода београдских чесама и оних 300 000 сака годишње, то значи скупа 206 000 кубних метара помија и сплачина годишње, осим грдне масе воде која се при свакој киши сјури у помијаре. У проходске јаме београдске улази годишње 20000 кубних метара људскога измета, јер по рачуну никог мањег, већ Петенхофера, ваља рачунати по пола кубна метра људског измета с главе на главу годишње. Тих 226 000 кубних метара људских измета, помија и сплачина годишње махом остају у нашим нужиицима и помијарама; Сва органска трулеж, која је у тако огромној маси у течности рас-