Српски технички лист

— 214 —

Грађење пруге Боденско језеро Тогенбург Дужина је ове пруге око 58 километра. Од тога пада 21 километар на секцију 5. баПеп Ктоапзћотаа 34 на секцију 5. баПеп- МУП. На 1 секцији смењују се кратки а дубоки усеци с кратким високим насипима. На другој секцији су, напротив, дугачки усеци и дугачки насипи. Целокупна кубатура усека на другој секцији износи око 500 хиљада куб. метара а поједини усеци имају запремину по 50000 и 70000 т.3 Раскопавање ових усека врши се махом

багерима. Једна врста багера је као „патерностер“ т. ј. на непрекидном ланцу притврђене су кофе које рас'опавају земљу и пуне се саме, па садржај истоварују у вагонете постављене дуж усека на колосеку. Багер се креће дуж усека. Падине усека сасецају се постпуно тиме што се ланац с кофама поступно спушта и продужује. Кад је земља такве врсте да се сразмерно лако расхкопава, онда багер дневно избаци око 500 кубних метара. Код дубо„их усека, код којих ланац с кофама не може да лопре до дна, мора се остатак раскопати раденичком снагом. Зато се ова врста бегера препоручује

за дугачке и плитке усеке и за земљиште које се'

сразмерно лако раскопава.

За другу врсту земље, за земљу која се теже раскопава, употребљује се ггуга врста багера: тако звани [бТеђасег. На дугачкој озубљеној полузи је јака дебелим челичним зупцима снабдевена дубока лопата која хвата око ', — 1 т'. запремине. Лопату парна машина великом снагом зарије у земљу (чак и трошну стеву) и логатасе напуни. Полуга се сад издигне и обрне за 180' док не доспе изнад вагонета. Тада се отвори дно и садржина се сручи у вагонет. Овај багер стоји на дну усека. Багер ради при раскопавању једног усека од 18 метара дубине у врло „чврстој морени. Ако је могуће поставе се испод багерове полуге с једне и с друге стране по један воз да би се могао постићи непрекидан рад. У чврстом земљишту износи дневни рад овог багера око 600 те“. Осим три машиниста око багера треба још 60 раденика. Предузимачка фирма А. О. Ађеп Визз 4 Сотр. поставила је још један овакав багер, који ради у једном шљунчаном усеку и избацује око 810 куб. мет. на дан, при том је истина сразмерно кратка даљина транспорта.

Од целокупне масе усека око 125000" раскопаће се ручним радом и то на оним местима где се багер не може згодно поставити и где је земљиште лапоровита стена. Све остало, дакле око 750, целе масе усека, раскопаће се ако икако буде могуће багерима

Од нарочитог интереса је грађење једног моста: о Шег-Вгтске —С једне и сдруге стране су сведени отвори а у средини мост 120 распона и око 100 т. висине. Средњи отвор је од гвожђа. Главни носиоци су решеткасти полупараболски лук с луком окренутим на ниже. Монтажа се врши са једног дрвеног торња од сто метара висине. За донос материјала удешена је финикуларна железница.

Уже од плетених жица по коме се крећу вагонети има 40 пип, дебљине и 470м. распона. Уже за вучу вагонета има 12 мм дебљине и дужину од 900 м. а уже за издизање вагонета има 16 мм дебљине и 670 м дужинг. Пруга је двострука. Свака пруга носи дневио 40м'. У једној станици за трансформацију претвара се струја од 10000 волти у струју од 500 волти за електромоторе.

Сем овога има још један колосалан виадукт „Стана!-виадукт“ Има 5 отворапо 15 м.и 5 отвора по 25 м. и још четири по 15 метара. Свега 300 м. дужине. По предрачуну коштаће овај виадукт 35000 франака. Највећа висина виадукта износи 38 м. Стубови су груписани у јаке и обичне. Јаки су срачунати тако да сами могу одолети једностраном потиску сводова

Трећи објекат је мост преко Мејззепђасћ-а. Овај је виадукт ремек дело, права уметн..чка грађевина од камена. Дужина му је 283 м. Највећа висина 66,5 (мерено на другом стубу од фундамента до горње ивице шина) Мост је састављен из 13 полукружних отвора поређаних овако: 4 отвора по 15 м. 5 по 26м и затим још 4 по 15 м. Стубови у почетку свода дебљину 2,3 м на распону свода од 15 м а код сводова од 26 м дебљина стуба износи 3,5 м. Јаки стубови имају дебљину добивену из просечне дебљине суседних стубова. Опорци своде су изнад почетка свода за 0,2Х! где је 1 чист отвор свода. Стране стубова и у правцу пруге и нормално на тај правац имају нагиб 1:50. — На сваких 10 м виснне уметнути су либажни слојеви (2 слоја) свега 0.6 м. дебљине. Фундаменти стубова махом су од бетона (мешавина: 1:59:10;1:4:8и1:3:6) Коштаће охо 500.000 франака. Зид је од ломмљеног камена. Стубови су сасвим грубо израђени, на видним површинама стрчи камење. Фуге су широке тако. да се врло јасно истичу.

Материјал за зидање је тако звани Пасегзсћештег Стап!, једна врста кречњака, и добија се из мајдана који је око 150 м испод пруге. Материјал се транспортује најпре вагонетима које вуку коњи и то до пред сам стуб. Ту се издиже електричном снагом. Дизаљке су на привременом гвозденом мосту (РаззатеЏе) и ове могу доспети са својим товаром свуда. Дизаљка се креће између гвоздених носача привременог моста за монтирање, носачи овог привременог моста дугачки су 27 м.а високи 2 м. Принцип рада је истоветан соним који је био при-