Српски технички лист

— 234 —

са више воље и на тај начин и сама споменица изашла што боље. Мисли да је сума од 10 дин. колико се тражи од чланова годишње преко улога, мала и да треба више тражити.

г. М. Божић противан је хонорару за сарадњу на споменици, већ тражи да то буде добровољни рад, као прилог за општи посао.

г. Манојловић одговара да ипак треба давати хонорар „ако хоћете лепо дело треба га платити.“ Вели треба дати 2-—3000 динара ла да се добије дело, које би одговарало ономе што се с њим хоће.

ГГредседник пита прима ли се предлог о прослави 25-годишњице.

г. /. Стефановић хоће да ближе обавести скуп о тешкоћама што постоје при извођењу свих појединих тачака целог предлога.

Треба врло много радити на томе. Прегледати и претрести архиве, листове, протоколе и т.д. а за то треба врло много времена. Зато треба да сви чланови раде својски на томе, да прикупе што више матери-

прави где ће њих неколицина све то прегле-

дати и приредити за штампање и издавање, |

Председник, се слаже са г.Ј. Стефановићем односно тешкоћа самог предузећа и позива чланове да мало више дискутују о томе,

г. К. Савић вели да приликом расправљања о самом предлогу за прикупљање скица сељачких имања на месном скупу он је највише и помишљао на г.г. колеге из унутрашњости. Они су ближе народу треба да испитају све околности, потребе и навике што их има наш народ у појединим крајевима, па према свему томе тек приступити самом послу. Ако пак, због краткоће времена не би могли да изведемо тај део предлога онако како треба, то је мишљења да је боље оставити и завршити доцније како би сам посао испао што бољи. Каже да је оправдана примедба и г.Н. Манојловића и г. М. Божића. Требало би платити сарадњу на споменици али се нема одакле, а ни буџетом није предвиђено. Ипак се мора платити материјал за тај рад, зато моли скуп да одобри управи да ова може учинити извесне издатке за то. Моли скуп да саслуша програм рада за споменицу и имена људи које управа мисли да позове на сарадњу за споменицу

г. Душан Божић чита тај програм, по коме би се имали умолити поједини чланови

у 6 | чланови Удружењ; јала, па сав материјал прикупљен послати у- | пружања х ~ | Удружења.

| једина питања из самог програма.

удружења и наши стручњаци дау споменици

' реферишу о следећим предметима :

1.) Грађење наших државних железница, 2) Техничка настава у нас; 3.) Крагујевачка фабрика; утицај технике на индустрију; занати; 4) Историја грађевинских одељака; главне грађевине у појединим окрузима и снимци: 5) Црквена и стара архитектура; 6.) Београдски водовод; 7) Кеј и канализација. 8) О београдском катастру; 9) О катастру државном и у опште; 10) Млинарска индустрија; 11) Нишка Радионица; 12) Хидроелектрична постројења; 13) Текстилна индустрија и цемент 14) Грађевински материјал 15.) Министарство Грађевина; 16.) Путови; 17.) Мостови: 18.) Архитектура; 19.) О удружењу; 20) Бродарство; 21.) Керамика и Технологија; 23) Шећер; 23) Машинство 24.) Телеграф. и телефон 25) Рударство; 26) Хидротехника; 27.) Импрегнисање дрвета; 28.) Раденичко питање.

г. Душан Божић објашњава да је упра-

| вни одбор овим програмом само од прилике

хтео да означи садржину и обим споменице, доцније ће се тај програм допунити и разрадити и позвати на сарадњу и многи други као и стручњаци ван

г Зорић напомиње да се свуда у сличним приликама најпре образује нарочити одбор — Јубиларни одбор — јер сам управни одбор неће стићи да све то уради. Тај јубиларни одбор има да прикупља матерајал за

| споменицу и остало па тек када се приступи

самом извршењу предлога тек тада треба одредити и хонорареи трошкове у опште, Од носно меморандума о сеоским имањима, вели да би се то требало израдити као прилог споменици.

г. С. Миросављевић слаже се са г. Зори ћем јер треба најпре имати податке о сваком раду па тек онда приступити самом раду

' Напомиње како су Хрвати сличну ствар ура-

дили још пре 20 година. Мисли да би требало позвати и чланове и вечланове да даду своје мишљење, своје критике и одговоре на поДа сви прикупљају материјал за израду и извршење целог програма даље напомиње о ранијем покушају код нас односно сеоских домова, али се тада није успело јер је извођено брзо. Прилози за сеоске домове треба да се прикупљају и од њих да се начини изложба, а уз споменицу неће моћи да дођу пошто и сама споменица за себе има огроман материјал и захтева дуго време. Тражи да се овом

приликом ради још и на техничкој терми-