Српски технички лист

БРОЈ 30.

У Београду недељу 26. Јула 1909 год. ГОД.

ХХ.

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ : Грађење пруге Вражогрнац—Неготин Б. Г. —(241)— Пут улица. Д. М. —(245)—

прашине са макадамисаних

клисуру Б. — (244) — Отклањање Влад. М. Поповића — (246)—

Ђердапску прашки мост од

кроз Стари

ћелешке: Разбијање стена под водом. — Аеротехнички институт у Паризу —(247)— Вести —(248)—

Грађење пруге Вражогрнац— Неготин.

(Осим веома кратких вести.о извршеном пробијању Ш и ЈМ тунела, нису о овој прузи доношени никакви опширнији извештаји, и ако је она већ скоро две године у раду. Стога ћу мало опширније описати, како саму трасу, тако и стање радова на овој прузи.

Грађење доњег строја дела пруге од Зајечара до Вражогрнца, извршено је јошу 1907 години, а извршио га је предузимач Ђ. Николић који је саградио и пругу ЗајечарБоговина. Сада се на овоме делу монтидају гвоздени мостови и полаже колосек. Исте године, образована је и грађев. секција Вражогрнац— Дунав, Обележавање је отпочето од Вражогрнца км. 7 + 200% 12 Априла 1907. г. а завршено у Кусјаку км. 76 + 000 Септембра месеца исте године.

Траса је обележена долином реке Тимока, поред постојеће пруге друштва; [/Јпдиз|пеЏе Зете, која припада белгијском друштву за експлоатацију угљеног рудника Вршка Чука, и то почев од већ извршене станице Вражогрначке, па све до Романовог моста км. 59 + 000. Од Романовог моста траса оставља белгиску пругу и преко Кобишнице идеу Неготин, а одатле у Кусјак.

Доцније, а пре доласка предузимачевог обележена је варијанта, која одмах од Вражогрначке станице напушта постојећу белгиску пругу и Тимок, те кроз село Вражогрнац пробијајући вододелницу једним тунелом

#) Километража почиње од Зајечара ка Неготину.

дугим 600м. силази у село Трнавац, и на км. 19 спаја се са старом трасом. Километар 19 по старој траси, постао је км. 15 по варијанти, и на тај је начин добијено у дужини 4 км. Када се зна, да је и на старој траси — поред Тимока — био предвиђен тунел дуг 500 м., и када се поред уштеђене дужине, избегавају и незгоде које долазе од постојеће белг. пруге и реке Тимока — о чему ће доцније бити опширније говора — увиде ће се, и колико је ова варијанта корисна.

Од км. 15 до км. 56, траса иде поред реке Тимока, која је граница државе и поред постојеће белгиске пруге, остављајући ову увек до Тимока. Приликом обележавања било је незгода које долазе, делом од поменуте пруге, а делом од реке Тимока као граничне реке. Железница белг. друштва је индустријска, извршена провизорно, руководећи се искључиво обзирима јефтиноће. Она има кривина са радијусом од 60м. које се нижу једна за другом, кривудајући у свима могућим правцима као змија, и прилагођавајући се терену. Наша је траса обележена за нормалну железницу са минималним радијусом од 250м. Према томе, приликом обележавања било је немогуће избећи укрштање са белгијском пругоМ. На местима, где наша траса пресеца белг. пругу, предвиђено је измештање белг, пруге тако, да она и у будуће остаје увек испод нас — дакле до Тимока. Измештање се врши паралелно нашој траси тако, да се одмах гради заједнички труп и објекти за обе пруге, те ће на тим местима бити у ствари једна пруга са два колосека.