Српски технички лист

— 295 —

УП. Употреба путова.

Члан 24.

Сваки јавни пут сматра се као јавно добро, те према томе мора у свако доба бити "слободан за јавни саобраћај.

Начин употребе јавних путова и саобраћаја на њима прописаће се на предлог Министра Грађе вина и Унутрашњих Дела Краљевом уредбом, која

е имати силу закона. Овом ће се уредбом прописати конструкција и дозвољена тежина и брзина саобраћајних средстава у опште, као и казне за кривице учињене протигу прописа ове уредбе.

УШ Баштинске књиге путова — тапије. Члан 25.

Сви јавни путови државни, окружни и општиски заједно са принадлежним земљиштем за потребе пута јесу јавно добро и као такви имаће своје баштинске књиге-тапије. |

Баштинске књиге израдиће се, када се изврши катастарски премер целе земље, а по прописима самога катастра.

1Х Прелазна наређења

Члан 26.

До краја 1910. год. Министар Грађевина прописаће: 1, Правилник по чл. 8, 20 и 28;

2, Уредбу по чл. 24, и

3, Нормалије и типове по чл. 16, овога закона.

Члан 27.

Досадњи начин израдеи одржавња путова на"родном снагом остаје до краја 1910 г. у којој се години на свима постојећим јавним путовима имају да спреме потребне количине речнога шљунка за пролетњу оправку путова у 1911 год. која ће се оправка вршити по прописима овога закона, а потребне суме за израду и одржавање путова, експропријације, надзорнике путова и путаре, морају се разрезатии у нети у одговарајуће буџете за 1911 годину.

Члан 28.

Овај закон важи кад га Краљ потпише и кад се обнародује у Српским Новинама и мора се увести у живот |. јануара 1911 год и онда престају важити.

1. Закон о сувоземним јавним друмовима од 15 априла 1864 год. са свима његовим изменама и допунама: и

2, Сви законски: прописи и наредбе, које су противне овоме закону.

1. маја 1909. год. Београд.

Рашћење јачине бетона са временом и његова примена код армираних бетонских грађевина.

Као што је познато, јачина бетона знатно расте са временом. Према пробама на притисак, при грађењу дунавског моста код Мундеркингена добивене су н.пр. ове јачине коцки и одговарајући сразмерни бројеви:

Време 28 дана 5 мес 27/, год. 9 год. Притисак 254 382 520 570 кгр./сма (Браве=ороје = ИЦ 21 2,8

При томе су пробне коцке биле мешавине :

1 цем. 2,5 песка :0 шљунка.

Према изводима француског државног одбора могу код армираних бетонских грађевина обичне масније мешавине просечно добити ове сразмерне бројеве :

Време 26 90 365 дана

(раворој та ! 1,5 2.5

Може се очекивати да ће јачина у току година још сва више расги, и ако у мањој ри, до једне граничне вредности.

Ово накнадно рашћење јачине чини, да су чисто беточске грлђевина (Зјатрђејоп), У колико долазе у питање само напрезања на притисак, од особите вредности за железничке мостове, пошто ће оне давати битно већу отпорну снагу рашћењу оптерећења који се у будуће очекује. Неповољније се у овом погледу држе мостови од армараног бешона. Истина и овде, само се по себи разуме, са временом расте отпорна моћ бзгона; док напротив код гвођа отпорна моћ у најповољнијем случају остаје на првобигној висини. Према томе грађевина не добија никакву или само подређену корист од прираштаја јачине бетона свуда тамо, где је њена моћ ношења условљена отпором моћи гвожђа. Са временом, код бетона не расте само јачина већ и тврдоћа. Услед тога неутрална оса оптерећених носача помера се нешто мало на више.

Ме-

Краци појединих напрезања гвожђа постају зећи, према томе и њихови отпорни моменти. Али ипак овај прираштај је од врло малог значаја. Но да

би се и овде прираштај јачине бетона искористио

| за будућа повећања оптерећења, потребно је само

гвоздених делова, Вишак незнатан је према добити,

одговарајуће појачање коштања услед тога,

која се постиже. То појачање може се постићи или

повећавањем попречног пресека гвожђа или повишавањем његове јачине (челик место гвожђа). (Обично се пре.поставља први начин, пошто при томе и истезања бетона постају мања и смањује се опасност од пукотина. Тако ће се моћи на прост и јефтин начин водити рачун код армираних грађевина о будућем повећавању оптерећења.