Српски технички лист

___

БРОЈ 40

У Београду Недеља 4 Октобар 1909 год.

ГОД ХХ.

СРПОНМ

ТЕХНИЧКИ ЛИСГ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА

САДРЖАЈ: Калдрмисање Београда од Ј. стр. 321.

од Д. стр. 322 — Програм за

— О уклањању и уништавању кућевног и уличног ђубрета (наставак) грађевине од ојачаног бетона, од Ј. стр. 823. — Квашење од С. О: Вукашиновића стр. 825. — Локомотивска ложишта без стр. 826. — Конгрес за здравственост станова од В, стр. Белешке: Опит са железничким шинама од титан-челика. Од С,0. В, Јаирина железничког колосека

угља спречника са стране и одозго. 826 —- Техничка књижевност од Ј.

при ложењу одс. О.В стр. 8327 на свету

од С. О. В. стр, 327 — Приход од воћарства на друмовима. — За распознавање воћака. стр. 328. — Вестн и

Нашим повереницима, стр. 82%.

КАПДРМИСРЕЊЕ БЕОГРАДА.

Наш је Београд стицајем околности добио прв : велико пространство; и друго, што је со тим у вези: врло широке улице чак и онде где су велике стрмине и где сунце по цео дан сија, и ако су изузев Теразија и Кнез Михајлове улице свуда све ониске куће.

Сви грађани редом почев од Чубуре па до Саве и од Јалије до Врачара траже калдрму. Једни траже нову калдрму, други траже преправку старе, А општина, поред све добре воље, нити има срестава нити има могућности да задовољи грађане. Један јак разлог за застој у калдрмисању јесте грађење канализације. Београд је прекопан дуж улица, па сад има да се прекопава и попречке. Онде где постоји калдрма, т/ се поред копања има да скида и поново намешта калдрма, а онде где није калдрме не вреди је ни постављати стално кад ће се, дај Боже, кроз кратко време морати опет разваљивати.

Па поред све јакоте овог разлога, није право да грађани, који сносе све општинске терете, још неколико година гацају по блату. Није рационално, да се кроз цео низ година јер ће израда канализације врло вероватно трајати бар још шест година, -— с некалдрмисаних друмова уноси у центар вароши из дана у дан велика количина блата, која се при великој киши сва слива у још не довршену мрежу варошких канала, која чини да сви београђани за време кишњих дана лети, и за све време јесени и благе зиме, изгледају као да су ловили зечеве: готово до грла упрљани блатом. Има места по Београду, где вас фијакерист неће да одвезе, јер се боји,

Ко

'" оналном

да му се кола не заглибе ид олико упрљају да га је срамота вратити се на своје место у вароши.

Па шта да се радиг Треба ли оставити овако како је или треба потражити ма и палијативна лекар Ми мислимо да не би требало оставити овако како је сада, но да треба потражити лека, који ће ма и привреме-

' но помоћи.

Врло је вероватно да ће Београд у сразмерно кратком низу година у будућности променити свој садашњи облик. Канализација ће поправити здравствене прилике а мудра општинска управа ваљда ће унети правилнији распоред општинских дажбина, те да се створе подесније прилике за живот грађана и да се унапреди и убрза подизање вароши на ступањ који јој по лепоти природног положаја и по трговинском историјском и нацизначају доиста припада. Можда ће и наши оци отаџбине најзад схватити да град Београд има права да тражи и њихову потпору, јер је Београд и ако на граници, срце Србије и целог српског живља.

Тада ће главне београдске улице свакојако бити поплочане или одличним тесаним каменом или асфалтом. Можда ћемо се гребеном београдске узвишице возити и по асфалту или дрвеној париској калдрми. Споредније ће улице бити такође поплочане тесаним каменом по коме нема оволико блата и прашине. Можда ће чак и окрајци Београда бити те среће. Друмови којима се прилази Београду биће тад такође у беспрекорном стању и на њима неће бити прашине и блата.

Али ће то све скупо стати, захтеваће доста труда и времена а Београд ће се дотле морати са својим грађанима таворити како може.